NEKA SE OPET ZAVRTI!

Dobrodošao, Andrea!

Odmah smo te prepoznali, jer govorimo istim jezikom. Onaj koji samo časni, pošteni, dostojanstveni ljudi, ukratko – Partizanovci razumeju.

Trener evroligaškog kalibra, proverenog znanja i stečenog renomea, dolazi u osmoplasirani klub ABA Lige, sa jednim trofejom u poslednje 4 godine.

Nemoguća, nerealna, za današnje vreme i besmislena priča. Ko bi to uradio i zbog čega?

Ne mnogo ljudi, kao novog člana crno-bele porodice dobili smo jednog od njih. I ne, ne bi niko preuzeo nijedan takav tim, sem ako se ne zove Partizan.

A nije ni samo “normalan klub” čija slava prevazilazi okvire materijalnog sveta na koji je današnja većina suzila poglede. Niti su razlozi trofejne riznice koje pričaju 1001 stranicu impresivne istorije.

Možda je porodična atmosfera kakva i posle svega održi na okupu i vrati svoju decu ishodištu svog ognjišta, kolike god razlike bile, gde god da su zalutala.

Možda su i navijači i žar što daje život i spas kad svi pomisle da je gotovo i da ne može. I lovca u šumi ugreje taj plamen, pa i Partizan dlanovi njegovih vojnika.

A verovatno je sve to zajedno, uz ono što se ne da objasniti, pa ni nama koji gledamo dalje od prigradskih naselja. I uvek “to” tokom našeg postojanja donese ono najlepše, a da ga nismo ni videli, ni čuli, pa makar dobili priliku zahvaliti. Samo smo osetili, kako ta energija, neuhvatljiva aura prožima čitav naš duh, struji od pete ka glavi i nazad. Kao da nas direktno zemlja napaja svojim čudotvornim eliksirom.

Svako ko čita, imao je čast proživeti ili makar slušati o eri Duška Vujoševića, daleko prevazišlu eru nepobedivosti nad protivnicima. To je bila nepobedivost pravde nad nepravdom, razuma nad bezumljem, nevidljivog na opipljivom.

I svakom je zato poznat taj osećaj.

Pa ako bih se na nešto kao presudan faktor kladio, bilo bi “to”. Ko ne bi želeo omirisati, okusiti i isprobati život u svojoj najlepšoj formi?

Zbog toga sada ponovo raste snaga, krv se vraća u vene a mišići pokreću. Um je trezven i britak, vidi samo jedan cilj.

To želimo zajedno, vreme je da i krenemo takvi. U istom broju i računajući i poslednji crno-beli dres na parketu, sa vrhova Pionira ili kraja sveta.

Milano, Bamberg, Kantu, Uniks. Svi oni imaju neku čar, značaj za svoje. Veliki su to timovi.

A opet, ako si trener u košarkaškoj Evropi a nisi doživeo njene elementarne lepote, to znači da nisi bio u Partizanu.

Potvrdiće Željko, Sale, Duda, Džile, Dule…

Da, veliki smo klub.

https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/45116634_10157023415221686_5516558021930516480_n.jpg?_nc_cat=105&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=c6231cda26605362df25f8d55243099a&oe=5C72C785

Mnogo je staništa, ali dom je samo jedan. SVI U MITROVICU, jer povratak kralja ne počinje bez marša armije, A NAŠE SNAGE JAČAJU SVAKIM NOVIM DANOM!!!