HVALA TI!

Jedino izvesno po čemu se svaki čovek nikad ne može razlikovati jeste da svemu dođe kraj.

Mnogo ih je tokom u životu, nekada lakših, nekad neočekivanih i bolnih, a nekad sasvim sigurnih. S obzirom da je i Partizan sam po sebi jedan život, srce koje vitalno kuca već 73 godina, svaki igrač deo je najlepše slagalice, a završetak njegove karijere zaključeno je i poglavlje u slavnim stranicama istorije našeg kluba.

A kada na jedan novi, smireniji put pođe i neko poput njega, to ostavi i prazninu u svima koji ga ispraćaju, u ovom slučaju crno-bela armija.

Danko, hvala ti za sve godine! Hvala ti i za one koje nismo dosanjali, bilo je lepo makar se nadati. Da ćemo ponovo biti složni, jedinstveni i Partizanski, kao onda kad ste ti, Drina, Branko, Voja, Škuleta i Marko živeli ono o čemu mi pišemo, pevamo i besedimo. Zašli ste u samu esenciju niti onoga što se zove Partizan, to Vam nikada nećemo zaboraviti.

I znamo da nas čeka neka nova priča, pa ako bude delom lepa kao prethodne s tobom, imamo se čemu radovati.

Želeli smo te nazad, ali danas nije vreme za ljude koji misle i govore ono što misle. Pogotovo kada misle i govore kao ti. Ono kako si igrao samo je bio ukras tvoje buntovničke, nepokorne, jedinstvene, a u suštini – izvanredne ličnosti.

http://hotsport.rs/wp-content/uploads/2014/11/PARTIZAN-ZVEZDA_22.jpg

Ni prepoznatljiv osmeh ni gorke suze, ni Hamarbi ni Rad. Ništa u čemu je i Danko, nećemo zaboraviti!

Gori od tebe, bezvredni i niski kidisali su na tvoj karakter. Besni što tu nit u sebi ne poseduju.

Kažemo im, ali vi niste Danko! Vas niko ne zna, ili žali što vas je ikad spoznao. Njega ćemo i pamtiti, zauvek.

Naposletku svaki račun ima krčmara, zato budi spokojan. Pravi ljudi ponosni su jer si među nama.

Istorija je najbolji sudija, pa tako vaskrsne zaboravljene, unizi suverene i s legendom venča obespravljene. Nisi želeo da odeš, oterali su te isti koji teraju i sa stadiona, grada, države. Ali nije Partizan, to upamti Danko. Za nas nikada nisi, niti ćeš otići iz Humske 1. Nisi skinuo sveti dres. Nije prestao da gori JNA posle tvojih asistencija i golova. Nije nestalo buntovništvo u nama iz 2014-te, 2015-te.

NE MOGU UGASITI plamen s Autokomande. Ulica Dragana Mancea i svih legendi i junaka jednog načina, shvatanja i življenja života. Zato sada kažemo hvala ti jer si deo njega!

Ostaješ naš, nisi ni prestao, celim bićem. Mnogo nam je danas potrebno Danka, ali i nek je samo jedan, nada o onom Partizanu živi.

Jer ti predstavljaš pravdu, nepopuštanje pred silom, pesnicu u lice jačem, osmeh dželatu. Zato si potreban sad i zauvek!

I zato ćemo se sresti, ranije nego što se bilo ko nada. Posebno taj koji te je oterao. Kako se samo prevario. Još jače te je utkao u Hram.

Priča se nastavlja, ovo nije oproštaj. Novo poglavlje biće burno, teško, dugo, ali i srećno. Poruka je – nikad se ne prestaj boriti, dotad postojiš. Znam da ćemo ga pisati zajedno, zato se unapred radujem pisanju.

I svi ćemo tek čitati “Danko i Partizan”, još duže i lepše. To je naša pobeda!

https://xdn.tf.rs/2014/07/15/FK-Partizan-FK-Farska-ostrva139-copy-copy.jpg


HVALA TI, ALI TEK JE POČELO!!!