LUČIĆ: PARTIZAN ĆE UVEK BITI DEO MENE

Reprezentativac Srbije prisetio se u opširnom intervjuu i svog dolaska u Partizan.

– Da, to je bilo sasvim slučajno. Opet, preko brata koji je bio kod Duleta Vujoševića u Radničkom. Kada je potpisao za Partizan, Dule je imao ideju da mog brata povuče u Partizan zajedno s jednim centrom, Matovićem, koji je kasnije zbog povreda morao da napusti košarku, a bio je velika perspektiva. Ali, moj brat je prvo morao da napravi pauzu zbog nekih pravnih razloga, pa je igrao za drugu ekipu Partizana, Torlak. Na kraju mu se učinilo da je Radnički bolja opcija, tu je i ostao. I onda nikada nije otišao u Partizan. To je bila ta neka konekcija, zajedno s pokojnim Dragišom Šarićem, koji je bio pomoćni trener u Partizanu, trenirao sam s njegovim sinom. Tu je takođe bio i Aleksandar Kesar kao pomoćni trener, njegov otac me je preporučio Duletu. Onda je Dule organizovao utakmicu između Superfunda i Beovuka, s idejom da gleda tada Luku Bastu. Valjda sam mu se svideo. Onda sam došao u mladi tim, a potom brzo i u prvi tim Partizana. Sećam se da je u vreme mog prelaska u prvi tim dosta igrača bilo u reprezentativnim obavezama, pa su mene povukli kao jednog od mladih. Uspeo sam da se nametnem kroz treninge i tamo sam ostao.

Nekadašnji kapiten vreme provedeno u Partizanu pamti samo po lepim stvarima.

– Samo po najlepšim stvarima. Ispalo je da su te moje godine u Partizanu bile sve pune uspeha. Znao si da je to onda imalo nekog smisla. Svake godine smo osvajali titule, svaka godina je bila bolja od prethodne. Partizan je u tim godinama bio hit, ne samo u regionu, već i u celoj Evropi. Svi su pričali o navijačima Partizana, mladom timu, igračima koje je klub izbacivao svake godine. Arena u koju je dolazilo po 25.000 ljudi. Od mene koji sam igrao pred jedva 30 ljudi, došao sam u situaciju da prvo sedim na klupi, a posle i da igram pred krcatim tribinama u Areni i Pioniru, koji je meni lično oduvek bio najlepša hala za igranje. Nestvarno… To su trenuci koji se pamte ceo život.

Lučić ističe da i dalje pomno prati dešavanja u bivšem klubu.

– Pratim, naravno. Posle pet godina u Partizanu i svega što smo zajedno prošli, klub će uvek biti deo mene. Imam prijatelje koje sam stekao u klubu, praktično sam jako blizak sa celom generacijom s kojom sam igrao poslednju godinu u Partizanu. Kada se čujemo ne možemo, a da ne pomenemo Partizan. Uglavnom, to je tema o kojoj se najviše priča. Nažalost, sve je krenulo nizbrdo od onog poraza na Fajnal foru protiv Cedevite… Nadam se da će klub uspeti da napravi neke dugoročnije planove, da će uspeti da se vrati u Evroligu, a i navijači na tribine kao nekada. Sada je Partizan okupio ekipu koja ima talentovane, mlade igrače i sve je moguće. Opet, naša sportska štampa i dalje najviše piše o večitima i onda čitajući sportske vesti ne možeš, a da ne čitaš o svom klubu i ne budeš u toku.

Kompletan intervju možete pročitati na: http://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/intervju-vladimir-lucic-neostvareni-san-mi-je-da-budem-stoper-lopta-prolazi-igrac-ne/306244