ANALIZA: ŠTA DONOSE PEJDŽ I NIKOLIĆ?

Mračilo se među navijačima, niko se nije nadao popunjavanju rostera prije početka sezona.. Ipak, Partizan je u 2 dana doveo 2 plejmejkera i na taj način zatvorio veliki dio rostera!

Pominjali su se Fil Presi, Miki Mekonel, Tra Holder, mnogo njih.. Ipak, čini se da je najbolji čuvan do kraja! Parni valjak će u narednoj sezoni prevoditi lider po broju trojku na koledžu Sjeverna Karolina, Markus Pejdž!

Pejdž je upravo ono što je trebalo Partizanu poslije odlaska Najdžela Vilijamsa – Gosa. Markus je lider i na terenu i van njega, veoma je disciplinovan i zna kako igrati pred vatrenom publikom, takođe, Pejdž je fenomenalan “klačer”.

Što se analize Pejdža tiče, za one koji slabije prate NCAA krenućemo sa njegovim prednostima:

  • ŠUTERSKE SPOSBNOSTI:

Najveća Markusova prednost je ta što je on tzv. “kombo bek”, može da bude čisti “catch&shoot” igrač, a može i da bude organizator. Upravo iz tih “catch&shoot” situacija je ubitačan. Činjenica da je igrač sa najviše postignutih trojki u istoriji renomiranog koledža, kakav jeste Sjeverna Karolina govori dovoljno o šuterskim sposobnostima. U situacijama kada je plej, Markus je fenomenalan u izolaciji, sposoban je da sam sebi iskreira dobru poziciju za šut. Takođe, veliku prednost ima i u pik igri, defanzivac nikada ne smije da mu ide ispod bloka, dok prilikom iskakanja zna da udijeli pas ka centru. Voli da koristi step – bekove i na taj način otežava posao svom čuvaru. Pejdž je u G ligi pogađao 2.5 trojke po utakmici uz procenat šuta od 37%.

  • ORGANIZACIJA IGRE:

Pejdž je izrastao u veoma dobrog organizatora igre za razliku od njegove “frešmen” sezone na koledžu. Pod organizacijom ne mislim samo na njegove dodavčke sposobnosti, Markus je ozbiljno popravio i odluke u napadu, sposbnost da iskreira sam sebi šut. Činjenica je da je u drugoj sezoni već imao bolji procenat šuta za 2 i to ne malih 49.3% (u prvoj godini imao 36.8%). Ono čime on pravi veliku prednost u odnosu na čuvare jeste promjena brzine. Pejdž nije najeksplozivniji igrač kao Mekejleb recimo, ali to nadoknađuje fenomalnom promjenom brzine. Kao što sam već rekao, uzima racionalnije šuteve, odlično prepoznaje situacije pa će se nerijetko vidjeti i neka finta kako bi popravio poziciju. Takođe, dosta poena postiže svojim flouterima, koji su u većini situacija neodbranjivi, na taj način uspije da neutralizuje rampe.

  • SPOSOBAN DODAVAČ:

Kako sam već rekao, mnogo je unaprijedio svoju igru kao plejmejker, od klasičnog beka šutera je postao fenomenalan razigravač. Počeo je da igra pamettnije, da ne srlja, to govori i podatak da je smanjio procenat izgubljenih lopti 9% u odnosu na “frešmen” sezonu. Pejdž ima dobar tzv. “hendl”, dobro kontroliše loptu i igra sa velikom mirnoćom, pravi je lider i pokretač, od njega sve kreće, nerijetko i završava. Sa njim na poziciji pleja Partizan dobija idealnu zamjenu za Gosa u tom segmentu.

  • AGRESIVNOST U ODBRANI:

Da odmah kažem, Pejdž nije predobar defanzivac, ali nije ni loš kako se predstavljalo kada je došao. Pejdž je na koledžu važio za jednog od najagresivnijih igrača u odbrani, iako mu konstitucija nije najbolja za takvo nešto. Dobro pritiska loptu i sposoban je da drži pleja što dalje od koša. Najjači segment u odbrani su mu definitivno ukradene lopte. Zahvaljujući svojim brzim rukama, kao i njihovom rasponu, Pejdž je na koledžu imao skoro dvije ukradene lopte po utakmici. Markus ima dobre lateralne kretnje i tako često uspije da uspori svoje čuvare koji su ga u prvi mah prošli. Nije mu strano ni da odigra solidnu odbranu na igraču bez lopte.

Što se tiče mana novog plejmejkera Partizana:

  • EKSPLOZIVNOST:

Najveća mana Pejdža je definitivno eksplozivnost, što je za njegovu konstituciju veoma loše. Ipak, po nekom mišljenju stručnjaka, to u Evropi ne bi trebalo da bude previše izraženo. Često zna da se zaglavi u bloku prilikom iskakanja protivnika i izgubi loptu. Problem nastaje kad ga čuva ozbiljniji čuvar, samim tim ga tjera na neke iznuđene šuteve koje čak ni šuter kalibra Pejdža ne pogađa.

  • ODBRANA:

Gore sam pohvalio Pejdžovu agresivnost, ali realnost je da Pejdž nije elitni defanzivac, ipak, nije ni “promaja” u odbrani. Markusov osnovni problem u defanzivnoj strani terena su fizikalije, želja je neosporna. Sa svoja 74 kila Pejdž često ostane zaglavljen u bloku zbog nemogućnosti da prođe pored – kroz isti. Spomenute latelarne kretnje jesu veoma dobre, ali i tu fali doza alteticizma, nerijetko i pored želje da isprati čuvara bude “odgurnut” od strane napadača.

 

Malo prije Pejdža, paraf na ugovor sa Partizanom stavio je i Aleksej Nikolić. Momak rođen u Sloveniji, zemlji za čiju reprezentaciju i nastupa, ali sa srpskim korijenima, stigao je iz redova Bamberga. Tu je osjetio vrelinu evroligaških parketa, ali samo na kašičicu. Pre njemačkog tima, Nikolić je nastupao za sarajevske Sparse sa kojima je potpisao i prvi profesionalni ugovor.

Prilično je teško suditi o njegovim kvalitetima na osnovu male minutaže koju je imao u Bambergu, ali pisac ovog teksta osloniće se u mnogome na prikazane partije u dresu Sparsa.

  • FIZIČKE SPOSOBNOSTI:

Aleksej je visok 191 cm i ima oko 85 kilograma. To su solidne brojke za većinu evropskih plejmejkera. Visinu prate i široka ramena i jaki udovi koji Nikoliću omogućavaju konstantnu agresivnost kako u napadu tako i u odbrani. Uz dobar prvi korak, Nikolić ima set atletskih sposobnosti koji nije fenomenalan, ali je za ovaj nivo košarke jako dobar.

  • PAS I ORGANIZACIJA NAPADA:

Nikolić, pre svega, ima jako dobru kontrolu lopte. Nećete često vidjeti da na agresivnu odbranu reaguje izgubljenom loptom. To je jako bitna činjenica kada govorimo o “pik end rol” igri u kojoj se  Aleksej odlično snalazi. Jako dobro čita kretnje svog visokog igrača, kao i odbrane. Pozitivna okolnost i je njegov šut koji ne dozvoljava čuvarima da idu ispod bloka, ali o tome nešto kasnije. Pored pik igre, Nikolić jako dobro i otvara i predvodi kontre, a nerijetko iste i završava. Važi za nesebičnog igrača koji uvek na prvo mjesto stavlja saigrača.

  • ŠUT:

Aleksej ne uzima previše šuteva na utakmici i to mu definitivno nije glavno oružje u napadu. Ipak, može da se pohvali dobrim procentom kroz cijelu dosadašnju karijeru. Najčešće kažnjava odbranu ispod bloka, ali ne propušta ni povratne lopte od centara nakon udvajanja na postu. Dosta je efikasniji kada ima priliku da postavi obje noge prije šuta, te su dosta rjeđi njegovi pokušaju nakon driblinga. Sve u svemu, nije najubojitiji šuter, ali itekako može redovno da kažnjava slabu odbranu.

  • KOMPETITIVNOST:

Ono što će se sigurno dopasti navijačima crno-belih jeste Nikolićeva želja za pobedom i požrtvovanost. To se najbolje ogleda u njegovom pristupu odbrani u kojoj u svakom trenutku daje maksimum. Često se posle njegovog presinga na loptu javljaju kontre koje njegov tim lako pretvara u poene. Treba dodati i da je aktivan u defanzivnom skoku, što je za timove bez previše atleticizma u reketu jako bitno.

  • NEDOSTACI:

O Nikolićevim manama ćemo morati da sudimo nakon nekoliko odigranih utakmica u crno – belom dresu. Ono što znamo je da ne posjeduje kvalitete vrhunskog košarkaša (bar ne još uvek), ali da je za ulogu sekundarnog plejmejkera itekako adekvatan. Prije dolaska u Bamberg skauti su mu zamjerali loš odnos asistencija i izgubljenih lopti, ali to je nešto što kod organizatora igre dolazi sa godinama i već sada, nakon tri godine u inostranstvu, može da se vidi napredak u tom segmentu.

Na samom kraju dolazimo do zaključka da je Partizan, čini se, i ove godine pogodio sa izborom plejmejkerskog tandema. Pejdž i Nikolić se međusobno fenomenalno dopunjuju, nerijetko će i zajedno igrati na parketu. Partizanu je ostalo da popuni i centarske pozicije od čega će u mnogome zavisiti ishod ove sezone. Uprava i sportski sektor su položili na plejmejkerskoj poziciji, definitivno.