POGLED KA TRONU RUŠI SVE PREPREKE – IGRAJ ZA PARTIZAN!

Nema puno trenutaka u životu kad se svi, baš svi moramo ujediniti kako bismo ostvarili uzvišeni cilj. Mnoge ne prepoznamo, a u većini ne osetimo unutrašnju snagu da tom cilju doprinesemo. Ali kada se to desi, pomeraju se planine, zemlja drhti, ništa nije nemoguće!

Želeo bih da svi zajedno večeras budemo takvi. Dužnost prema Bondži i Vanji, obaveza ka svima ostalima. Na prvom mestu sebi.

Svako od nas može dati svoj maksimum kako bismo u košarku vratili pravdu, čojstvo, fer-plej. Na drugom kraju sveta ili u Pioniru, na tribinama ili parketu. Glas, srce i znanje stvoriće pobedničku simfoniju koja zaustavlja napredovanje zla.

I svi oni hudi „objektivci” što ljudskost dadoše za šaku dolara ili parče bureka vrištaće na nas, naviknuti smo na to. Jer znaju da su i sami deo tog zla, a da saradnja s njime ne donosi ništa dobro kada tvrđavu ponovo osvoji priznati kralj. Sve privilegije biće ugašene, a svako se nedelo pokazati k’o u snegu. Zato smo mi krivi, krivi što postojimo tako neukaljani i uzvišeni. I dobro znamo ko su i kakvi su.

Krivi smo jer želimo biti pošteni, to nikad nisu poznavali. Uvek slaveći „fajtere” koji udaraju ispod pojasa dok sudije u stilu slepih guslara terciraju projektu. Pa šta im teško? Da usred sezone menjaju pravila, dovode i odvode igrače, suprotstave nam i drugi tim od kog ubiraju čim im u prvom zafali, a onda igraju između sebe u istom rangu.

Nema problema, krivi smo.

Ali nam to neće smetati, pobedićemo ih, kako god se zvali, koliko god ih bilo, koliko god puta treba. POBEDIĆEMO IH!

VEČERAS već osuđeni, odmetnuti, buntovni Partizan prihvata njihovu igru i pokazuje svoju vitešku prirodu, koliko je veliki u odnosu na male i koliko je snažan protiv najgrozomornije sile. Motiva ne fali. To su sve one „pesme” Novici, Saletu, Mačvanu, sav taj navijački opus koji najbolje govori o navijačima, klubu i „ljubavi” prema nečem što se najčešće iskazuje time.

Svi pritisci i pretnje nekome ko se odvažio da pođe drugim putem. Da na teži, a vredniji način oseti dres evropskog velikana i iskru kakvu danas malo ko u košarci nosi. Sve suze i bol nakon otetih pobeda, „specijala” 3 na 5 ili 5 na 8, duplih adresa i klubova…

https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/30762600_10156592794841686_8353389379841949696_o.jpg?_nc_cat=0&oh=bf7ed9d28506343463615e4830ec50b3&oe=5B7B6546

Još jednom se spremite, crno-beli, da odbranite čast divnog sporta. Ovaj put zadajući možda i presudni udarac svemu što ga je zadesilo. Upamtite da je februar Vaša imena upisao u buduće lekcije o istrajnosti, hrabrosti, junaštvu. Partizanovci Vas NIKADA neće zaboraviti, u našim knjigama citiraće se taj podvig.

Ne, to nije „samo jedan Kup”, to je zdrav razum slavio povratak tog dana, to je dan na kome legende i idoli zahvaljuju baš Vama, jer ovo nije vreme u kojoj se bitke biju samo u hali, a dobijaju se teže no ikada do sada. I to nikako nije ravnopravan protivnik.

Zato ŠTA GOD BUDE, mi idemo dalje, krupnim koracima na mesto koje je dom najvećih. I ostaće u sećanju da su upravo diskretni heroji vođeni legendama na parketu i pored njega napravili prvi, najteži korak.

Ali, zašto tu stati? Pobogu, igrate za PARTIZAN! Pa kad se dogodi jedno, prirodno dolazi i drugo čudo.

Ne gubite iz uma, ONI SU TI KOJI GUBE SVE posle ove serije, ne mi. Prošli smo kroz najgoru tiraniju, živi. Tome se nisu nadali, potcenili su nas. Ništa nisu naučili iz istorije, možda zato što je nemaju. Preživeli ratnik sada ne traži osvetu, već samo ono što mu pripada. A nama pripada tron. Zato ne dajte im ništa, UZMITE SVE!

Partizan je večan i već s dovoljno trofeja, baš zato što oni nikada nisu bili njegova najveća svrha niti posebnost, došli su samo kao nagrada za ono što smo u svakom segmentu poklonili sportu i društvu. Baš tako uzeli smo i „Žućkovu levicu”, na šta jesmo i uvek ćemo ostati ponosni na Vas, čuvati u dragom kutku srca, slaviti onako kako ste zaslužili.

Oni su ti, ne mi, koji posle sezone bez trofeja klizaju ka hladnom, memljivom, zatvorenom prostoru od kog su pobegli. I tu nema pomoći. Imajte to u vidu, ali ne igrajte zbog toga, igrajte zbog Partizana. Ne igrajte protiv njih, POBEDITE ZA SEBE! Za sve što ste prošli, izgubili i uspeli, načinite sebe još većim nego što već jeste. Bolju priliku za to od ovog dresa nećete dobiti.

Još jednom pred izlazak pred nas, koji Vas bezuslovno volimo bez obzira na broj poraza ili pobeda, po čemu smo drugačiji od svih drugih, još jednom stanite sami sa sobom i zamislite se šta za Vas predstavlja Partizan: Kako sebe vidite u njemu? Šta mu želite dati? Šta želite ostvariti?

I šta god bio odgovor Vašeg unutrašnjeg bića, znajte samo jedno – šta god ste poželeli dati, možete. Šta god ste zamislili ostvariti, hoćete. Nije pitanje koliko i šta možete, samo koliko želite. Partizan je jedan od najboljih primera za to, On je pomerao planine, od njega je drhtala zemlja.

JOŠ SAMO KORAK od pet milja, pet pobeda za petnaest šampiona. ZASLUŽUJETE ovu titulu više od bilo koga, izađite i osvojite je!

Šta da Vam još kažemo? Sve već znate, ono što je bilo, opet će biti. Istorija se ponavlja, a Partizan je deo istorije. Ono što je Partizanovo nekad, biće Partizanovo ponovo! Za hrabru braću Bondžu i Vanju, sve nas.

’AJMO SVI, baš kao februara. SLAVIĆE SE TITULA!!!