RADOJKOVIĆ: DA NIJE BILO PARTIZANA KO ZNA GDE BISMO BILI

Nekadašnji desni bek Partizana u pauzi između dve sezone trenira sa bivšim timom.

– Dolazim na treninge Partizana delom zbog sebe da bih održao formu, ali i da bih pomogao momcima. Ne u smislu da se ja njima pokazujem, već da bih im pružio podršku, više zbog druženja. Od kako sam se vratio u Srbiju, samo jednu utakmicu sam propustio. To što oni proživljavaju na terenu, to i ja proživljavam u sebi, na tribinama. Da mogu sada da igram plej-ofu, rado bih to učinio.

Radojković veruje da sadašnja ekipa ima snage da se izbori za titulu.

– Jako mi je drago kada vidim kako se momci bore, i pored svih problema koje imaju. Najmlađa su ekipa u ligi, teško da je iko očekivao da mogu da uđu u trku za titulu. Želim im puno sreće, svi mi bivši igrači ih bodrimo i tu smo za njih. Verujem da mogu do pobede protiv Dinama i Vojvodine i da će napraviti veliki uspeh.

23-godišnji rukometaš ne zaboravlja šta je Partizan značio za njegovu karijeru.

– Prešao sam u Bešiktaš zbog mog daljeg toka karijere. Sa samo 21 godinom dobio sam priliku da igram Ligu šampiona i nisam želeo da je propustim. Žao mi je samo što sa Partizanom nisam osvojio nijedan trofej. Jednoga dana kada se vratim, voleo bih da to uradimo. To je nešto što nisam uspeo, a ostala mi je velika želja. Kada sam došao u Partizan klub je bio u velikoj finansijskoj krizi i okrenuo se ka mlađim igračima. Mi smo, uprkos činjenici da nema novca, odlučili da ostanemo, jer smo bili jako zahvalni na šansi da se pokažemo, mogućnosti da nas neko vidi i da neko od nas kasnije napravi veliku karijeru. Mislim da smo svi na dobrom putu. Iz te generacije većina je sada u inostranstvu, mnogi su igrali Ligu šampiona, a da nije bilo Partizana, ko zna gde bismo bili.