ALMAMI MOREIRA ZA VOLIMPARTIZAN.NET: MOJE SRCE JE JOŠ UVEK TU, VOLIM OVAJ KLUB, BEOGRAD, OVU ZEMLJU!

EKSKLUZIVNO:

Neprocenjiva je čast obući dres kluba kakav je Partizan. Doći na mesto duge, poštovane tradicije i snažne istorije pobeda kakve je retko ko ostvarivao, ali i poraza koja su ostavljali dubok ožiljak, istovremeno ojačavši ljubav koju gajimo prema njemu kao članu naše porodice, svakodnevnice, najlošijih i najslavnijih izdanja. Neizreciv usud i iskonski motiv da izbrišemo granice nemogućeg, dokazujući svima da su kada to svim bićem želimo, naši dometi nedokučiva tajna Univerzuma. Stvaralaštvo te avangarde dalo je Partizan kakav poznajemo danas. Subjekat nepokornosti i društveni primer onoga što možemo u zajedništvu.

Onog trenutka kada naiđemo na momka koga sve to perfektno opisuje, smatramo da smo našli identitet Partizana, skrivenog i otelotvorenog u onome ko će na terenu prikazati svu eleganciju Partizanovaca, odvojenog od mase i usmerenog ka nečem višem od svih nas. U današnjem vremenu ova filozofija pretežak je teret za mnoge koji je ne uspeju razumeti i ispoštovati, prosto jer je dovoljno ne shvataju ili im nije imao ko dobro objasniti. Čini se da Mou ništa od toga nije trebalo. On je došao i postao onaj primer, ona nepokornost i ona tačka zajedništva oko koje se svaki iskreni Grobar stopi u jedno. Jer tada nije samo taj momak ponosan na takav klub, tada je i on ponosan na takvog momka kao svog.

Zato nam je velika čast predstaviti više od igrača, gospodina od dela s kojim smo u dugom, veoma prijatnom telefonskom razgovoru oživeli sve momente, prelepe ili one druge, koji nas čine ovako snažno vezanim za ovaj fantastičan simbol s adresom u Humskoj 1. A Doktor Mo iznova dokazao karakter legende i duh svetog grba koji ne kopni u njemu, gde god se nalazio.

Želimo ti dobrodošlicu, Doktore! Kako je bilo danas ponovo se naći u Humskoj?

– Bio je sjajan osećaj ponovo biti u Humskoj, uspomene koje me vežu za ovo mesto su divne i ukoliko bih ponovo imao šansu da biram, iz dubine mog srca i duše, sve bih isto uradio. To je bilo odlično vreme za mene.

Da li si generalno svestan statusa koji uživaš kod navijača Partizana koji te smatraju legendom i jednim od najboljih stranaca koji su ikada obukli naš dres? Čuješ li često takve pohvale na svoj račun i šta im imaš poručiti?

– Još jednom Vam se želim zahvaliti na svemu što ste učinili za mene. Za moju karijeru veže me mnogo lepih događaja, ali su bez sumnje godine u Partizanu najbolje. Biti prepoznat na taj način, sve to je zaista neverovatno, veoma mi je drago što sam imao priliku uzvratiti na pravi način takvu podršku. Ono što su i u najtežim trenucima navijači pružali meni, baš kao i celoj ekipi, je fantastično i to nikada neću zaboraviti! Posetio sam danas stadion, Teleoptik, što je uvek poseban osećaj. Moje srce je još uvek tu. Volim ovaj klub, Beograd, ovu zemlju i uvek se osećam kao kod kuće, jer ovo jeste moja druga kuća. Kada čuješ ovakve stvari o sebi ne možeš ne biti ponosan i zbog toga ću se uvek vraćati.

Koji ti je najdraži derbi i gol od tri koja si postigao?

Definitivno onaj derbi i gol u 95-tom minutu! To je zaista bilo impresivno, u momentima kad su svi mislili da je gotovo, mi smo još uvek verovali i nošeni podrškom sa tribina, uspeli. Taj momenat… sve je na stadionu eksplodiralo, bilo je zaista ludo. Zadovoljstvo je pokloniti i podeliti takvu radost s navijačima. To je nešto što se pamti zauvek.

Očigledno te vežu lepe uspomene za Partizan i Srbiju s obzirom da si često ovde, postoje li možda neki planovi za budućnost, rad i život? Neki od navijača te često prizivaju na mesto predsednika…!

– Hvala, hvala, veoma mi imponuje, bilo bi sjajno (smeh). To je uvek opcija u mojim planovima. Pre svega volim Srbiju i volim biti ovde, ljudi su odlični, stoga ne bi bio problem ni raditi u ovoj zemlji. Proveo sam tri sjajne godine u njoj i zadovoljstvo mi je da se svaki put vratim a jako je lepo znati da sam za ljude poput vas uvek dobrodošao.

Možeš li da uporediti rad četvorice trenera s kojima si sarađivao U Partizanu?Jedan od navijača dodao je i “Da li je Slaviša Jokanović najbolji trener s kojim si radio kod nas i zašto da?” Deliš li njegovo mišljenje?

– Da, sećam se svih; Đukić, Jokanović, Stevanović, Stanojević. S druge strane, dvojica koje moram izdvojiti bez ikakve sumnje jesu Đukić i Jokanović. Što se tiče Đukića on je bio trener pri mom dolasku u klub, imali smo odličan razgovor, on mi je rekao šta mu treba i šta očekuje od mene, on je svakako jedan od najboljih a pre svega je izvrsna osoba i trener. Bilo mi je veoma drago videti ga danas, mislim da će uraditi odličan posao sa klubom. On zna kako se osećate, činio nas je snažnim i svakako je veoma značajan za mene. Jokanović je vrlo sličan njemu, neguje izuzetno pozitivne osobine.

Zaista je teško biti dobar trener, a pogotovo takva i osoba pride, tako da bih njih dvojicu stavio na prvo mesto. Stanojević je bio i pomoćnik Đukiću, a kao samostalan je odličan trener koji je radio je vrlo dobar posao za klub, plasirao se u Ligu šampiona… nakon toga je i on izgradio svoj put na dobar način. Stevanović i danas radi u inostranstvu, u Partizanu je praktikovao igru s dosta tranzicije. Nas dvojica smo ponekad imali “čudne” momente (smeh), ali sve je to fudbal, znate. Tako da je i on uradio dosta pozitivnih stvari. Mi i danas pričamo, čujemo se.

http://static.mondo.rs/Picture/711553/jpeg/264114-Jokano15.JPG

S kim od saigrača si danas u kontaktu? Možda s nekima iz današnje ili tvoje generacije, pretpostavljamo da tamo imaš puno prijatelja?

– Da, ostao sam sa dosta njih na vezi poput Saše Ilića, Ivice Ilieva koji je sad direktor. Čujem se i sa Dijarom, Žukom, Tošićem koji je danas takođe tu a došao je kad i ja u Partizan. U jako dobrom prijateljstvu sam i sa Rnićem, koji je sada u Austriji… Sećam se svih njih, sa nekima sam zaista stekao velika prijateljstva. Apsolutno, to su ljudi koji su obeležili lep deo mog života i ne mogu nikoga zaboraviti.

Moramo ti postaviti jedno pitanje iz naših izvora. Da li je tačno da si tokom svog boravka u Partizanu imao ozbiljnih ponude od Šturma, iz Afrike i Azije da ranije napustiš Partizan ali si ipak ostajao i zašto?

– Istina je da sam imao dosta primamljivih ponuda. Rećiću Vam nešto, novac jeste vrlo važan i neću lagati da nije, ali je istovremeno i važno biti na mestu na kome si ispunjen. A ja sam igrao za klub koji sam zavoleo, ako smem reći, u njemu radio dobar posao, i živeo na mestu koje volim. Balans svega toga mora postojati. Šta znači novac bez ljubavi? Ja sam odbijao ponude i ostao u Partizanu jer sam tu bio srećan i u klubu koji volim!

Moraš znati i iskoristićemo priliku odati ti posebno poštovanje, čast i zahvalnost zbog utakmice sa APOEL-om, načina na koji si izašao na teren, uprkos svemu što se desilo pred istu. Kakve utiske iz ove perspektive imaš o tom dvomeču? Šta ti je prolazilo kroz glavu i kakav je bio osećaj u svemu tome postići gol u trećem minutu, potom ona prečka… Kakvo mišljenje generalno nosiš o toj generaciji Partizana i smatraš li da je mogla postići više?

– Uvek je pomalo tužno razgovarati na tu temu. Imali smo šansu igrati Ligu šampiona i to je zaista bila velika utakmica. Uvek smo se trudili izaći na teren i dati sve od sebe, pa smo i tada izašli puni samopouzdanja i vere u sebe. Kada se to desilo, bili smo zaista tužni kako zbog nas samih tako i zbog navijača, moram reći. Oni su nas zaista sjajno bodrili tada. To je svakako bila prilično teška utakmica za mene, jer je kao što znate moja majka preminula neposredno pred revanš meč. A opet, to je definitivno bila jako bitna utakmica za sve. Nas, stručni štab, navijače, klub u celini. 

S moje strane pokušao sam uraditi nešto posebno za moju majku i pobediti za nju, ali nažalost u tome nisam uspeo. A i dan danas osećam se neizmerno zahvalnim za svu podršku koju ste mi pružili vi i čitav klub u tim trenucima. U neku ruku to je bio lep i tužan trenutak u isto vreme. Lep jer su svi bili uz mene i zaista sam se osećao voljenim, ali i naravno tužan, jer sam izgubio veoma bitnu osobu u mom životu. Tad sam još jednom shvatio koliko je Partizan nešto neverovatno i da će zauvek ostati sa mnom.

Čime se danas bavi Almami Moreira? Čuli smo neka šuškanja o menadžerskom pozivu… Po tvom iskustvu a sada i stručnom znanju, koga od aktuelnih fudbalera Partizana bi radio video u svojoj agenciji? Postoji li neki igrač koga bi preporučio Partizanu i razmišljaš li da se na nekoj funkciji vratiš u voljeni klub?

– Fudbal nije nešto što se može lako zaboraviti. Nakon što završite karijeru, želja vam je da i dalje ostanete u fudbalu. Ono što sada radim je da se trudim da svoje znanje i iskustvo iskoristim i prenesem na najbolji način na mlade igrače, kako bi u tom procesu uspešni i zadovoljni bili i oni, baš kao i njihovi klubovi. Trudim se napraviti razliku i nadam se da u tome u budućnosti mogu pomoći i Partizanu jer to je moj klub, to su moji ljudi. Što se tiče povratka, najdraže bi mi bilo kao igrač! Želeo bih igrati ponovo. To je nešto što obožavam, ali normalno to je samo san i želja.

Da li bi mogao uporediti tvoja dva boravka u Srbiji u Partizanu i Vojvodini i šta bi izdvojio kao neke razlike? Da li si tokom svog boravka uspeo spoznati tu specijalno energiju i magiju koju nosi crno-beli dres?

– To nije nešto što se može objasniti! Da budem potpuno iskren, Partizan nosi takvu energiju i jeste klub koji ili mnogo voliš ili mnogo mrziš. Grobari, stadion, istorija, sve je impresivno. Pre nego što sam otišao u Vojvodinu razgovarao sam s dosta ljudi o tom i to jeste kvalitetan klub. Svakako znate da odlazak iz Partizana nije bila moja želja, niti izbor. Zbog svega toga na kraju sam završio u Vojvodini i doživeo jedno novo iskustvo u njoj. Partizan je nešto specijalno i nešto što se ne da lako opisati iz mnogo razloga. To je moj klub. onaj koga poštujem i u koji se rado vraćam kad god imam prilike.

Pratiš li aktuelnu sezonu Partizana, prezimeli smo u Evropi ali smo nadomak gubitka titule u domaćem prvenstvu. Da li si ispratio poslednji derbi i ako jesi kako bi ga prokomentarisao? Šta misliš o aktuelnoj ekipi, koji su najkvalitetniji segmenti, gde su potrebna pojačanje i šta možemo uraditi u sledećoj sezoni? Mnogi te i danas navode kao ključnu kariku koja nedostaje…

– Nažalost, nisam gledao poslednji derbi s obzirom da sam putovao za Srbiju i stigao u nedelju. Devet bodova je uz čudo dostižno, ali realno je da će biti jako teško odbraniti titulu. Opet, do kraja je ostalo šest kola, sve je moguće u fudbalu i ono što sada Partizan treba da uradi jeste da pobedi sve utakmice do kraja i moli se za to čudo. Ono što je sada zaista bitno je Kup i mislim da bi se ekipa trebala fokusirati na isti i potruditi se da ga osvoji. Ja sam osvojio tri titule i osećaj je sjajan ali su i dva kupa nešto što neizmerno cenim kao dostignuće u mojoj karijeri i što je velika stvar. Jako je važno završiti sezonu sa bar jednim trofejem. U fudbalu nekada treba biti i realističan a osvajanje kupa itekako je značajno dostignuće. Ako imaš dva cilja a ne ostvariš jedan, ne odustaj već se svom snagom bori za drugi.  

Što se tiče sledeće sezone, biću iskren i reći vam šta očekujem. Mislim da će ona biti odlična! Iz više razloga. Jedan od tih je taj i da ukoliko sada ne uzmemo titulu, sledeće godine svakako to moramo učiniti. Takođe, po mom mišljenju imamo i odličnog trenera, koji zaista snažno podržava igrače u svemu. Znate Đukića i to šta on može biti, ali mu je s druge strane potrebna i podrška u svemu tome. Normalno da mu je potrebno vreme da, pre svega, pripremi i kreira svoj tim, što je jako važno. Nije imao dovoljno vremena da to učini jer, kako sam video pri mojoj poseti u Teleoptiku, imamo popriličan broj mladih igrača. A niko kao Đukić ne zna kako stvoriti mladog igrača. Siguran sam da će i ekipa imati veliku želju da uzme titulu, kup, da uspešno igra u Evropi. Gledajući sve to, mislim i veoma sam uveren da će sledeća sezona biti sjajna za Partizan.

Možeš li eventualno među tim talentima izdvojiti nekog koga si posebno zapazio? I u ovoj generaciji ih ima dosta…

– Smatram da je Partizan jedna velika mašina za pravljenje talentovanih igrača. Sve je počelo s Jovetićem, potom je došao Marković, danas imamo i Mitrovića… zaista, mnogo sjajnih. I baš zbog toga verujem da će nova sezona biti fantastična i da će ovaj faktor dosta uticati na to, promeniti stvari na pozitivno i da će sve po nas izgledati dosta bolje. Imamo i dobar stručni štab koji zna da pravi takve talente. Zbog svega toga, mislim da će svaka sezona u budućnosti biti bolja i bolja po Partizan.  Takođe moramo voditi posebno računa i o tim mladim momcima i uvek odabrati pravi momenat za prodaju. Problem nastaje kada im u tom procesu ne dopustimo da izrastu i formiraju se u igrače, moraju odrasti. Vidimo da je to dosta uticalo i na neke koji sada nisu ovde, poput Markovića. Uz takvu školu talenata ovaj klub će uvek imati svetlu budućnost.

Kakve utiske nosiš iz noći u Briselu, učešća u Ligi šampiona, šta generalno pamtiš u Partizanu kao najlepši a šta kao najmanje lep događaj, koji su to golovi, utakmice, porazi, pobede…?

– Znate, tu zaista ima mnogo događaja. Jedan od magičnih momenata jeste i onaj u Belgiji, protiv Anderlehta. Ja sam tada bio povređen i nisam mogao igrati u revanšu, ali to apsolutno jesu trenuci koje ne mogu zaboraviti, baš kao i niko iz tadašnjeg tima. Proveo sam tri godine u Partizanu, osvojio pet trofeja i to je nešto unikatno, kada u tom periodu osvojite sve to. Bilo je stvarno dosta toga, titule, važne pobede, put do Lige šampion i plasman u grupe, derbiji… mnogo, mnogo lepih osećanja…

https://www.b92.net/news/pics/2018/04/17/21173206155ad5e785f1328227182232_w640.jpg

Treniraš li i dalje povremeno? U karijeri fudbalera jedna od najtežih stvari jeste i nedostatak vremena provedenog sa porodicom, sada ga verovatno uspešno nadonkađuješ? Ipak, da li ti s vremena na vreme zafali fudbalske magije i zelenog terena?

– O, definitivno! Posebno kada odlazim na utakmice. Taj osećaj koji dobiješ, prosto poželiš uskočiti unutra. Iako ga zaigram i sa prijateljima, većinom takođe bivšim fudbalerima. Nedostaje mi baš sve oko fudbala. Rekreativno često to radim ali jednostavno ništa se ne da porediti i ne može zameniti taj osećaj u svlačionici, na terenu, energiju i podršku koju dobijamo od navijača…

Gde najčešće boraviš i kad si poslednji put posetio svoju rodnu zemlju, Gvineju Bisao? Možeš li nam reći u kojim zemljama ti je bilo najlepše tokom karijere i da li je Portugal onako prelep kao što govore?

– Portugal je zaista prelep. Gvineja-Bisao je zemlja u kojoj sam rođen i iako ne živim tamo, trudim se da često odlazim. S druge strane, moj je život sada u Portugalu, a trenutno živim u Lisabonu i tu je moja baza. Biću iskren i ne zbog svega ovoga rećiću da mi je istinski najlepše bilo ovde i u Srbiji. Dopadalo mi se i u Belgiji ali zaista ne bih mogao porediti ništa sa ove dve zemlje. U Srbiji se zaista osećam dobro i volim biti u Beogradu.

Posetio sam i igrao u zaista dosta zemalja i sve su zaista sjajne, u njima sam naravno dosta uživao. Ali jednostavno, kad god nisam u Lisabonu volim biti tu. Ljudi u oba grada i zemlje su vrlo slični, vreme takođe prelepo mada u Portugalu ume biti i prilično toplo. Hrana je izvrsna a ljudi vrlo dragi i nekako bliski. I moram reći da je vaša zemlja jedno predivno mesto i da vredi živeti i ostati u Srbiji.

Na kraju ostaje nam da ti se u ime svih navijača od srca zahvalimo na šansi da razgovaramo sa tobom i poželimo ti sve najbolje u nastavku poslovne karijere, uz želju da se ponovo vidimo u razgovoru o tvom životu, karijeri, Partizanu, pa i našu skrivenu da to bude i s tvojom budućom funkcijom u istom! Sve najbolje!

– Puno hvala, bilo bi mi veliko zadovoljstvo! Još jednom zahvaljujem vama i svim navijačima na svemu, želim da znate da ste mi u srcu i tu ćete uvek ostati. Zbog ljudi poput vas uvek ću se vratiti jer se ovde osećam kao u svom domu, posebno kada dođem u naš klub. Pa ko zna, možda u budućnosti i moj sin zaigra za crno-bele. Zbog svega toga siguran sam da će biti još prilika za naše susrete, razgovore i nove pobede Partizana!

Tada deca, tinejdžeri, očevi naši i njihovi, danas je za sve generacije radostan dan. Zahvalni smo na bližoj slici koja nas je za to ime koje s ponosom nosimo vezala još više. Neke od nas podsetio je na doba starih umetnika u kopačkama, a neke vratio u detinjstvo i godine kad je jedan od najradosnijih poklona bila još jedna finta, još jedan sombrero, još jedan volej maestra Moreire.

Uvek ćemo ti pevati i dozivati. Znamo svi a znaš i ti, na JNA ćemo se opet videti!