TAKO JE GOVORIO… NOVICA VELIČKOVIĆ

401. put on je bio neko ko nikada nije govorio više van parketa nego na njemu. Kad god je nešto obećao, ispunio je i više od toga. U Partizan je došao kao klinac, postao je momak, čovek, pa legenda.

Svi znamo o kome se radi, ali njegovo ime uvek je zadovoljstvo spomenuti – Novica Veličković. Znamo ga i po drugim imenima, a neki drugi možda najmanje vole „Ubica”. Ali, oni dele drugačije uspomene, za razliku od nas, koje on podseća na najlepšu iskru viteške hrabrosti kakvu je upalio jedan običan momak iz Zemuna, samo da bi doživeo svoj san – upisati se među najslavnije. Od 1. do 401. gradio je od svoje nepostojane, nadljudske i veličanstvene energije svoju statuu među Kićom, Prajom, Harisom, Peđom, Sašom.

I još nije gotovo. U 31. godini on još ima mnogo da ponudi, iako je već dao sve. On je jedinstven i zato mu ovime odajemo jednu malu počast. Svakako mu se nikad ne bi mogli odužiti za ono što je on poklonio nama. Neka sve stane u tri želje, živ i zdrav bio, postani šampion i vrati nas u Evroligu, Novice!

– Ne bih izdvojio nijednu od 401 utakmice, možda samo one za trofeje. Svaka mi znači, u svakoj se trudim da dam maksimum. Nekad mi ide, nekad ne. Ne sećam se prve, znam samo da me je tukla trema, konstantno sam se tresao. Kad me Dule dovede na konferenciju, ne mogu ni reč da sastavim. Koš nisam ni gledao. Udri, tuci i šta ti Bog da. – nakon pobede nad ekipom Budućnosti i 401. utakmice u Partizanu.

– Stvarno poštujem Zvezdu. Nikada nikome ništa ružno nisam rekao i ne poštujem vređanje. Ali sam pukao na kraju utakmice kada me je psovao jedan od ljudi koji sedi pored terena. Ako već tu sediš, treba da imaš neke manire. Borim se za svoj klub i za crno-beli dres, neću ni pred kim da se sklanjam. – posle utakmice sa Crvenom zvezdom MTS januara 2018.

– Oni koji dolaze u Pionir, oni treba da nas se plaše. Oni treba da znaju protiv koga igraju, da znaju da ih mi čekamo. Da ćemo im stati na put – da ću im ja stati na put, i ja i ono dete od osamnaest godina koje tek treba da nauči kako da se bori. – u interjvuu za „Vice” oktobra 2017.

– Drugi put ušivam glavu, to je neverovatno. Usne, glava, a neko nikad… Ali, dobro… – nakon utakmice sa Bilbaom decembra 2017.

– Svi mi koji sutra izađemo na teren, ne smemo ni jedne sekunde da zaboravimo čiji dres nosimo i za koliko vernih navijača se borimo. Od mene kao najstarijeg, pa do Pecarskog koji je najmlađi, svi treba da znamo da ne postoji „lako ćemo”, i da za svaku loptu moramo da grizemo kao da nam od nje život zavisi. Ako pokažemo borbenost koja mora da bude zaštitni znak igrača Partizana, znamo da će i publika da nas nosi do pobede. – uoči susreta sa Olimpijom novembra 2017.

– Želim da se se oseti ta neka pozitiva. Ono što ja pamtim s Partizanom od ranije je ta neka pozitivna energija koja se osećala kad izađeš u Pionir. To treba da se vrati i to je ono što meni najviše i fali. To mi moramo da zaslužimo, to pričam svaki dan i saigračima, borbenošću, energijom. To će svaki navijač Partizana prepoznati i nagraditi. – o željama za 2018.

https://i.ytimg.com/vi/LR7lbUeCE_w/maxresdefault.jpg

– Ja nijednu utakmicu Partizana ne propuštam. Kada bih završio karijeru, a da ne odigram još nijednu utakmicu za klub, bilo bi mi mnogo teško. Svaki put kada sam se vraćao u Srbiju, dva puta sam se vraćao, moja želja je bila da se vratim u Partizan, ali nije se poklopilo. Nije mi lako ni sada kad ih gledam ovaj prvi deo sezone i ta situacija u klubu. Ja bih voleo da se vratim. Oni su mi dali nešto najveće u životu što se tiče košarke. Dali su mi sve. – o povratku u Partizan 2015.

– Nije ušla večeras… ući će kad bude trebalo. – posle utakmice sa Panatinaikosom 2005.

– Meni je Partizan sve, i mene boli ku*ac za ovu stoku, nek me vređaju. Ali vi dajte maksimum! Nemoj da mi ne date! Ja ću otići, vi trenirajte ovde, bre! Ko je najbolji? PARTIZAN! – nakon utakmice sa Crvenom zvezdom MTS januara 2018.

– Pokazali smo karakter, borili se ceo meč. Ova pobeda je za sve one koji nas „gaze” sa svih strana i ne veruju. Mnogo smo želeli ovu pobedu. – posle osvojenog Kupa februara 2018.

– Meni Evropa nije nebitna. Pokušavam da utičem i na mlađe saigrače oko toga. Većina igrača u ovom timu je iz KLS-a i Jadranske lige. Koliko često dobijaš priliku da igrač protiv košarkaša kao što su Ervel i Mumbru. Rekao sam klincima – kada ćete da se pobijete, ako ne sad? – posle pobede u Bilbau oktobra 2017.

– Lakše je kad je sala puna. Voleo bih da je stalno, kao što je nekada bilo, bar 5000 ljudi tu. Mene to „loži”. I kada je 3000 navijača, ali kad se vidi borbenost, pa oni ustanu, nagrade nas, nije tiha atmosfera. Igrao sam u Španiji, Turskoj, Nemačkoj, ma nigde nije kao ovde. – u intervjuu za „Novosti” februara 2018.

– Ja ovde nisam ostao zbog novca, već zbog želje da se Partizan vrati gde mu je mesto. Ovo je neki mali korak. – posle pobede u finalu Kupa Radivoja Koraća.

Na zalasku prvog dela sezone ostaje nam da poželemo sreću nekom novom Partizanu sa starim kapitenom u nastavku borbe sa mnogoglavim alama i vranama.

Mi ne želimo, mi znamo da nas ovi momci nikad neće izneveriti. Dokle god plamen crno-bele boje čuvaju ljudi poput Novice, on će goreti. Zasijajte kao nikad i vratite baklju na vrh.

I samo SVI KAO NOVICA!!!