LUČIĆ: DULE JE NAJZASLUŽNIJI ZA SVE ŠTO SAM POSTIGAO

U intervjuu „Sport klubu” Vladimir Lučić govorio je o svojoj dosadašnjoj klupskoj i reprezentativnoj karijeri, trenutnom stanju i, neizostavno, osvrnuo se na svoje početke i klub koji mu je u srcu.

– Analizirajući iz ovog ugla ne znam da li bih sada fizički mogao da podnesem tu vrstu drila. Dule je specifičan, jedan jedini u smislu da odnos nije isključivo trener – igrač. On se bavio i drugim bitnim stvarima i sa mnogima od nas i van terena. Trudio se da postanemo ne samo dobri košarkaši već i dobri ljudi, obraćao je pažnju na neke važne detalje. Pored sebe smo imali ultrainteligentnog, načitanog i obrazovanog čoveka, slušali smo njegove govore na svakom sastanku i treningu i, ako si dovoljno bistar mogao si mnogo da naučiš. Ja sam naučio. On je i dalje najzaslužniji za sve što sam postigao. Došao sam u Partizan iz male sredine, praktično neplanirano. Vujošević me je oblikovao i naučio kako da se ophodim prema obavezama, što je često osnovni problem mladih igrača.

Nekadašnji kapiten crno-belih ispratio je i nedavni pohod na trofej Kupa Radivoja Koraća.

– Partizan je deo mene, došao sam u klub kao dete, napustio ga kao kapiten i normalno je da ga i danas pratim. Osvojili su Kup isti dan kada i ja sa Bajernom, nekoliko sati kasnije. Sada je tu i Mačvan, zajedno smo u autobusu pratili dešavanja iz Niša. Plašilo me je kako je Partizan otvorio utakmicu, a u situaciji u kojoj je klub i način na koji su se izdigli i osvojili trofej velika je stvar. Mogu samo da im poželim da ne bude jedini ove sezone.

Lučić je bio deo jedne sjajne generacije, generacije odličnih košarkaša i još boljih ljudi. Posebno je zanimljiv način na koji su tadašnji stranci doživljavali klub, a mnogi su i dan-danas vezani za Partizan i Srbiju.

– Osetili su se kao kod svoje kuće. Nema mnogo klubova i gradova u kojima ćeš već posle nekoliko dana biti prihvaćen kao da si tu godinama. Takav smo narod. Sa Nemcima je drugačije, hladniji su i zatvoreniji i potrebno je vreme da te pozovu u svoju kuću ili izvedu na večeru. „Naši” stranci u Partizanu su bili kada je situacija u klubu bila mnogo bolja nego što je sada. Igračima koji su, primera radi, došli iz Francuske kao Lovernj i Vesterman, podrška sa tribina i gde god da se pojave mnogo je značila. Takvih navijača nije bilo u Evropi, u ekipi svi smo bili približnih godina, imali smo slična interesovanja i zaista se lepo družili. Ja sam sa celom generacijom i danas u kontaktu.

Ceo intervju možete pročitati na: http://sportklub.rs/Blog/Branimir-Smilic/a232321-Kao-da-nikad-ovde-nisam-igrao-I-ja-sam-bio-iznenadjen.html