ZA SVA NAŠA SRCA, ZA ISAIJU, IGRAJ, NAPADAJ!

Trinaest dugih godina čekali smo ovaj dan. Trinaest godina tokom kojih su neki od nas jedva čekali da odrastu i, možda ne sasvim svesni toga, ali zasigurno uz neopisivo radosne uspomene, ponove onaj doživljaj koji su imali tog snežnog februara 2005. godine. Partizan koji je zakoračio korak napred u Evropi!

A Partizan je jedan veliki, evropski klub. Klub koji je igrao prvu utakmicu Kupa evropskih šampiona, bio u finalu istog protiv velikog Reala, pobeđivao Mančester Junajted, Seltik, Kvins Park Rendžers, Sporting iz Lisabona, Steauu, isti onaj Real, Fjorentinu, Verder, Dinamo Drezden, Groningen, Real Sosijedad, Njukasl Junajted, Anderleht… Klub u kojem se proslavio Velibor Vasović, osvajač Kupa šampiona, a za njega su nastupali jedinstveni majstori ove predivne igre, neponovljivi i avangardni sportisti poput Momčila Vukotića, Petra Borote, Čave Dimitrijevića, Dragana Mancea, Mateje Kežmana, Save Miloševića… Sve njih večeras morate učiti ponosnim, a sebe dostojnim, jer mi nismo tu slučajno, nije nas nikakva plima sreće donela, mi smo tamo gde pripadamo, među najvećima, pokažite da niste ni vi, da je i vama mesto među NAJBOLJIMA!

Neki novi klinci danas dišu kao jedan, oni kojima je u maglovitom, ali lepom sećanju ostala ta snežna 2005. godina, taj uzvik u kući nakon Miretovog projektila, ta neopisivu radost, iako nisu u potpunosti bili svesni zbog čega, koga i kako, osim toga da je Partizan zabio gol, da Partizan ide dalje, da je Partizan napravio veliki uspeh. Mnogi klinci danas su ljudi i biće na tom JNA, jer pamte taj osećaj i čeznu da ga ponove. Jer nisu znali pravila, nisu znali ime takmičenja, nisu znali šta se slavi, ali su bili najsrećniji na svetu. Zato što je Partizan pobedio! Onaj Partizan koji im je u život ušao još u kolevci, još od Kežmanovog dresa, Saletovog kupa, Ćirkovog penala. Nema čistije i lepše ljubavi.

Ima i klinaca koje ne dele te uspomene, ali dele neke drukčije, neke novije, ali ništa manje očaravajuće. Sećaju se kako se krv bojila u crno-belo, kako je jeza strujala telom, srce htelo da iskoči iz grudi od osećaja ponosa i radosti, a grlo jedva izdržalo glasan vrisak dok su sa visoko uzdignutim šalom gledali kako Kleo ispunjava obećanje i seli se u nezaborav velikana, kako Bambi počinje, a Joveta, Markec, Mitar nastavljaju dominaciju. Videli su uzore u Žuki i Evertonu, bili zadivljeni kako Đuka, Jokan, Stanoje, Marko brane bastion grobarstva.

https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/27655031_1214397422025519_8079473842926323128_n.png?oh=66add45d94f350f424abca9720865b0c&oe=5B158545

Svi oni gledali su, kao što i danas gledaju Kapitena! Zato večeras i stari i novi klinci, i roditelji i najstariji Partizanovci, svi k’o jedan! Stanimo pod jednu zastavu, jer druge osim crno-bele nemamo, odbranimo naš svet, njegovu istoriju i slavu, sve naše uspomene, prošle i buduće. Neka se sa sve četiri strane voli Partizan!

Jedan od tih klinaca danas je i naš Isaija, dečak u kojem su oličene sve naše sreće ali i boli, dečak u kojem vidimo onog sebe koji je skakao protiv Njukasla, Dnjepra, Anderlehta. Koji je voleo i navijao iz sveg srca i kad nam je bilo najteže, jer i kad nije bilo nikog, Partizana jeste, on je uvek lečio svaku bol i nemir, jer je uvek bio daleko iznad vidokruga razumnog. Više od običnog sporta, i sam život, ali i iznad njega, kutak najdubljih tajni, misli i osećanja, najslađih i najgorčih trenutaka, ali uvek, bez ikakve sumnje i u svim okolnostima, kutak ohrabrujuće svetlosti.

Danas je njemu najteže, zato se setimo da nas Partizan nikad nije ostavio, da nam je Partizan uvek pružio spas, učinimo to i mi sada, za njega! Hrabrost je već u njemu, naše je da mu darujemo svetlost, vratimo veru u srce i osmeh na lice, a mnogobrojne korake ponovo usmerimo ka JNA!

Zato, GROBARI, prigrlimo travnjak Hrama svojim dlanovima i pesmom, budimo veliki i svoj sjaj prenesimo na teren, pomozimo da baš tamo naši heroji časno brane sveto ime.

Ujedno ne zaboravimo da pomislimo, proširimo glas i pomoć, koliko god je to u svačijoj moći, da Isaija zdrav i pun elana pamti neke nove uspomene, čuva za neke nove klince. Prenesimo duh pobede sa tribina na teren, a s terena na Isaiju. Pobedimo za Partizan, pobedimo za Isaiju!


Uputstvo za update u dinarima:
Banca Intesa ad Beograd, račun broj 160-5110200189750-79 Pantić Isaija, Beograd, Srbija

Uputstvo za uplate u eurima:
Intermediary: BCITITMM Intesa Sanpaolo spa Milano Italy
Account with Institution: DBDBRSBG Banca Intesa ad Beograd, Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd, Republic of Serbia
Beneficiary Customer: IBANRS35160513020252693375 ISAIJA PANTIC BEOGRAD SRBIJA

Uputstvo za uplate u dolarima:
Intermediary: SWIFT code:CITIUS33 ABA routing code: 021000089 CITIBANK n.a. New York, NY United States
Account with Institution: DBDBRSBG Banca Intesa ad Beograd, Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd, Republic of Serbia
Beneficiary Customer: IBANRS35160513020252693375 ISAIJA PANTIC BEOGRAD SRBIJA

Pomolimo se i pomozimo našem junaku, pokažimo da smo najveći na terenu, ali i van njega. Partizan nas i u najgorim danima nije ostavio same, ne ostavimo ni mi Isaiju!

Igrajte za njega, igrajte za sva srca kojima je danas vaša pobeda jedina uteha i najveći motiv, da prebrode najviše prepreke. Posvetimo se večeras našem dečaku i svima njima, budimo zajedno i bez podela i rasprava, makar u 90 minuta, makar zbog njih.

Jer kada smo jedno, možemo sve i niko nam ne može ništa. Ovo veče će proći, ali imajte na umu da se večeras igra mnogo više od fudbala. Da će se ovo veče pamtiti, samo ako vi to odlučite. Jer naša i vaša pomoć tokom i nakon ovog dana, njegova najveća je snaga!

Sada pokažite ko ste, sada budite ono što jeste. Proživite san iz 2005. za ISAIJU, za PARTIZAN!