OŽEGOVIĆ: MORAŠ DA SHVATIŠ TEŽINU DRESA

Dolazak Ognjena Ožegovića u Humsku propraćen je negodovanjem dobrog dela publike. Međutim, mladog napadača to nije sputalo da tokom jeseni pokaže da je zaslužio strpljenje navijača.

– Prvih šest meseci u Partizanu bih okarakterisao kao uspešno prilagođavanje, potrebno svakom igraču. Rekoh pre neki dan Juriju Vakulku, pošto vidim da se muči: „Ništa ne brini, mora da prođe bar mesec, dva, da shvatiš težinu ovog dresa”. Sad sam svestan šta sve mogu, a mogu više nego jesenas. U odnosu na sve druge klubove, u Partizanu se pobeda traži uvek. Svuda. Kad se trijumfuje na jednoj istog časa se zahteva da na narednoj utakmici igramo bolje, budemo efikasniji. Pozitivan pritisak može da napravi velikog igrača. Ko u glavi prevaziđe takvu vrstu opterećenja, sposoban je da se snađe bilo gde u Evropi. Samo da podsetim, bilo je proverenih fudbalera, čak i onih velikih karijera, koji su pucali u Partizanu, baš zbog težine dresa.

Poput Stojkovića, koji je prošao nešto slično, i Ožegović tvrdi da obožava pritisak i da ga to motiviše.

– Volim ga! Ne mogu da igram bez pritiska. Pravi me boljim igračem, daje mi dupli motiv. Ne pale me utakmice bez značaja. Na primer, za neki osrednji superligšaki klub, kome je svejedno da li će se pobediti ili ne. Zato mi Partizan odgovara.

Po svemu sudeći, napadač se u potpunosti srodio sa crno-belim bojama.

– Znao sam šta me čeka kad sam dolazio. Da sam stao ili klonuo danas bi moje ime bilo na transfer listi. Odabrao sam drugi put, išao srcem, na sve ili ništa. Navjači su  prepoznali da ginem svaki put kad izađem na stadion, ma šta stadion, i na treningu je isto. Dajem krv i znoj za crno-bele. Tako će biti dokle god sam ovde, pa i kad odem, a – ako Bog da – i vratim se jednog dana.

Vatreni temperament, ruku na srce, ponekad i neobuzdan, lansirao je Uroša Đurđevića u orbitu, a da li će tako biti i sa njegovim naslednikom?

– Više trenera i prijatelja mi je govorilo da imam „ludu glavu”. Znam, niko od njih nije mislio loše. Neke stvari bih menjao na sebi, ali ovu glavu ne bih. Ona me je dovela do Partizana, dovela je i Partizan do eliminacionih borbi u Ligi Evrope, njome sam dao gol Jang Bojsu.

Potrebno je dosta hrabrosti da se donesu odluke poput one da letos potpiše za crno-bele.

– Letošnja odluka da potpišem za Partizan je prva takve vrste. U ostalim sredinama nisam ulazio u utakmicu ovako agresivno kao što radim za crno-bele. Znao sam u prethodnim klubovima da istrčim na teren bez motiva, trebalo mi je po 50, 60 minuta da uđem u utakmicu. Toga ovde nema. U Partizanu te adrenalin udara tri sata pre susreta, još dok smo u Zemunelu. Zato tuga posle poraza ili slavlje usled pobede traju po dva dana. Minimum.

Na pitanje novinara „Mozzartsporta” kaje li se zbog neke odluke u karijeri, odgovara kao iz topa.

– Ako misliš za Partizan – nikako! Za neke ranije se kajem. U prošlosti sam pojedine odluke donosio ne svojom već voljom ljudi koji su bili uz mene i vodili me. Da sam se ja pitao, možda bi nešto u karijeri bilo drugačije, ali ne žalim. Ispraviću sve kako bih sam sebi omogućio da sledeći transfer bude u dobar evropski klub.

Mladi napadač osvrnuo se i na svoju ulogu u sistemu igre Miroslava Đukića.

– Partizanov sistem je drugačiji u odnosu na prethodne sredine. Odgovara mi kad igramo s dva napadača, snalazim se u formaciji kad u špicu imam saradnika spremnog da skrene pažnju sa mene i ostavi mi više prostora. Na treninzima završnice, pod Delibašićevom palicom, poboljšao sam kretnju i realizaciju. Nije savršeno, ali ide na bolje.

Tokom jeseni iz postojećeg sistema igre najviše je profitirao Leandre Tavamba, dok je Ožegović na izvestan način ostao u senci robusnijeg člana tandema.

– Živa istina. Ne bežim od toga. Nikad nisam, niti ću, dok sam u Partizanu sebe staviti u prvi plan. Ispostavilo se da je bolje gledati interes kluba, napravili smo veliki rezultat. E sad, moram i da poradim na brojkama. Ako sam u Čukaričkom postigao 18 golova prošle sezone, onda u Partizanu mogu više od trenutnog učinka. Podređivanje ekipi, defanzivni zadaci i igra u zonskoj odbrani doveli su do toga da ispašta golgeterski učinak. Izgubim dosta snage u kretnjama, padne mi koncentracija… Moraću da radim na fizici, kako bi mi ostalo snage za završnicu.

Pripreme su bile malerozne, pa ostaje pitanje da li će rad na fizičkoj spremi doneti rezultate već protiv Viktorije.

– Svakom igraču je san da igra nokaut fazu Lige Evrope. Uživaćemo. Nemamo pritisak, nismo klub koji je došao da osvoji ovo takmičenje. Za nas je svaka sledeća runda veliki uspeh. Opterećenja smo se rešili onog trenutka kad smo prošli grupu. Sad možemo da igramo opuštenije, pokažemo sve što znamo. Ako budemo kolektiv možemo da napravimo još jedno čudo.

Samopouzdanja ne manjka, na pitanje hoće li on biti taj koji će rešiti dvomeč odgovara:

– Za prvu utakmicu ne mogu da garantujem, međutim, ako se desi da prođemo, verujem da ću ja biti taj koji će odlučiti u revanšu. Samo da mi Bog podari zdravlje, kuburio sam s povredama tokom priprema, potrebno mi je da skupim snagu. A mislim da mogu više nego jesenas, što znači da, ako sam dao gol protiv Jang Bojsa, onda mogu da pomognem da izbacimo Plzenj.

Za kraj, Ožegović otkriva da mu je i Bambi Tošić ponovo obećao premije:

– Kad smo igrali sa Švajcarcima, znao je da me motiviše. Obećao je premiju i ispunio obećanje. Obećao je i sad, pod uslovom da budem čovek odluke i protiv Plzenja.