RETROSPEKTIVA PARTIZANOVOG PRELAZNOG ROKA

Isteklo je vrijeme za registraciju novih igrača u ABA ligi, a samim tim i mogućnost da Partizan dodatno pojača roster.

Nakon završetka prošle sezone desilo se ono što smo već viđali ranije, Partizan je raspustio većinu svoga tima. Otišao je i trener, Aleksandar Džikić. Na njegovo mjesto došao je Muta Nikolić, koji se u početku zalagao za forsiranje mladih igrača. Partizan je dosta vremena bio i bez uprave, klub je bio u rasulu, ali onda je Partizan počeo da dovodi igrače. Na prvoj prozivci su bila svega četvorica igrača. Krenućemo po pozicijama i objašnjavati kako smo došli do Vona i Gosa.

  • PLEJMEJKERI

Partizan je prošlu sezonu završio sa Vilom Hečerom, Banetom Ratkovicom i Stefanom Potom. Bane Ratkovica se udomio u komšiluku (Cibona), kao i Pot (FMP). Vil Hečer je karijeru nastavio u Italiji, tačnije Dinamu iz Sasarija. Partizan je krenuo u potragu za novim pojačanjima na plejmejkerskoj poziciji. Tu je izbor pao na Ijana Bejkera, dečka sa Nju Meksiko Stejta. Bejker je bio projektovan kao lider tima, ipak, štošta se još izdešavalo. Nakon ozvaničenja Bejkera, Partizanu je bio potreban i rezervni plejmejker, s obzirom na to da je Nikola Radičević prešao u komšijski tabor, uprkos usmenom pristanku na prelazak u redove našeg tima. U jednom trenutku, na tu poziciju je kao prvi pik iskočio dečko koji je igrao za VCU – Džekvon Luis, međutim ubrzo se ispostavilo da je njegovo dovođenje nerealno. Druga nedostižna opcija koja je koketirala sa našim klubom bio je niko drugi do Melo Trimbl. Melo se ipak odlučio za kratkoročne ugovore. Kao da Partizanu potraga za drugim plejmejkerom nije bila dovoljna muka, morao je ubrzo na tržište u potragu i za prvim plejem. Naime, Ijan Bejker se povrijedio i završio polusezonu. Crno-beli su odlučili da raskinu ugovor sa njim i potraže novog lidera. Tada je stigla pomoć od onoga od koga je i trebala, Želimir Obradović je pomogao svom voljenom klubu i bacio bombu u rangu Ivice Ilieva – Najdžel Villijams Gos je postao organizator igre Partizana! Momak sa Gonzage je rođeni vođa koji bi i u „onome” Partizanu imao mjesta, što se u kasnijem dijelu sezone pokazalo. Opet se Partizan vratio na potragu za rezervnim plejem i, kada su svi očekivali nekog manje poznatog domaćeg igrača poput Ratkovice, Obradović je ponovo umiješao svoje prste i pojačao Partizan. Klub je doveo Patrika Milera iz filijale Majamija. Omaleni Amerikanac sa snagom tenka je svojim dolaskom učinio plejmejkersku poziciju Partizana najjačom u ligi. U medijima se ujedno provlačilo ime Vlade Mihailovića, kao i njegovog sunarodnika Nikole Pavličevića, ali do njihovog angažmana nije došlo. Činilo se da je potpisivanjem dvojice Amerikanaca Partizan riješio poziciju organizatora igre bar do kraja sezone. Ipak, dolaskom Nenada Čanka postalo je očigledno da se Miler ne snalazi u novom sistemu, pa je klub odlučio da ga proda i automatski zamijeni novim Amerikancem. Novo pojačanje crno-belih postao je Kvame Von. Kvame je bio želja kluba i prošle sezone – tadašnji trener Aleksandar Džikić izuzetno je cijenio Kvameove kvalitete. Tako će Partizan do kraja sezone na poziciji plejmejkera imati Najdžela Villiamsa-Gosa, Kvamea Vona i mladog Tadiju Tadića.

  • BEKOVI

Bekovska pozicija je takođe prošla kroz remont. Od prošle sezone ostali su samo Vanja Marinković i Slobodan Jovanović, koji ipak veći dio sezone provodi na pozajmici. Partizan su napustili Džamont Gordon i Frenk Robinson. Obojica su trenutno bez angažmana. Čim je Muta Nikolić došao na trenersku klupu, bilo je jasno da će za njim krenuti njegov „mezimac” Andreja Stevanović. Tako je i bilo – Andreja je zadužio crno-beli broj 28. Na početku prelaznog roka kao obavezan je bio označen dolazak Sanija Aranitovića, dečka čije je srce uvijek bilo u crno-belim bojama. Čitav dolazak je bio veoma kompleksan, pogotovo činjenica da se moralo poslovati sa osobom prezimena Čović. Dugo su se čekali papiri za Sanija, ali je dečko pokazao svoju Grobarštinu i odbio tri puta veću platu, time se pridruživši Vanji Marinkoviću na poziciji beka šutera. Posle skromnih partija Andreje Stevanovića i odlaska Mute Nikolića očekivao se rastanak s tim igračem, koji je na sopstvenu inicijativu raskinuo ugovor i nastavio karijeru u Dinamiku. Partizan trenutno na ovoj poziciji ima Vanju Marinkovića i Sanija Aranitovića, ali i Kvamea Vona koji je kombo-bek.

  • KRILA

Na ovoj poziciji je kao i uvijek ostao Partizanov vojnik Miha Andrić. Naravno, čim je došao Muta, za sobom je poveo i Marka Čakarevića, tada MVP-a KLS-a. Čakarević je pokazao da bi doneo značajnu prednost, međutim, povrede su definitivno i nažalost obilježile karijeru Marka Čakarevića. U nedostatku pravih riješenja posle povreda, Nikola Tanasković, Partizanovo dijete, vraćen je sa pozajmice iz Spartaka. Najveća saga ove sezone definitivno je bio Rade Zagorac. Poput Kembela, Rade je već bio viđen u našem dresu, ali se neko ispriječio i Rade je završio u Real Betisu. Zbog sve učestalijih povreda, struka na čelu sa Čankom je odlučila da dovede novog igrača, a izbor je pao na Bondžu Sija. Francuz sa korijenima iz Malija će pokrivati poziciju krila uz Andrića, Čakarevića i Tanaskovića.

  • KRILNI CENTRI

Prošle sezone osovinu Partizana je činila pozicija „četiri”, na kojoj su bili niko drugi do kapiten Novica Veličković, Stefan Birčević i mlađani Kenan Karahodžić na pozajmici iz Unikahe. Ipak, na kraju sezone Stefan je otišao put Turske, preciznije BB Istanbula. Prvo pojačanje na ovoj poziciji je bio Džejmi Skin, koji je došao sa Kosova. Ipak, posle pregleda je ustanovljeno da on ima povišen pritisak i ugovor sa njim je raskinut. Muta Nikolića je u prvim intervjuima po svom dolasku naglašavo da želi da dovede Alena Smailagića. Međutim, mladi Alen je odlučio da je za njegovu karijeru bolje da proba da ode na neki koledž i odbije Partizan. Posle dolaska Mute Nikolića još jedan igrač Dinamika je došao u Partizan – bio je to Strahinja Gavrilović, veliki borac i radnik. Kao igrač koji se tokom celog prelaznog roka povezivao sa Partizanom i koji je više puta bio „završen” pominjao se Antonio Kembel sa koledža Ohajo. Kembel je od prvog dana zapao za oko navijačima zbog svoje sličnosti sa njihovim skorašnjim ljubimcem, Kevinom Džonsom. U jednom trenutku je sve bilo gotovo, Kembel je bio spreman za put ka Pioniru, ali se tada ispriječio njegov agent, koji ga je odgovorio od prelaska, te je dolazak Kembela ipak propao. Ipak, Kembel je i nakon toga čitavo vrijeme koketirao sa Partizanom, ali na kraju nije došlo do saradnje. Ono što se smatralo nemogućim i neizvodljivim na kraju se ipak desilo. Jedan od najvećih talenata srpske, a i evropske košarke, Marko Pecarski, posle mnogo odugovlačenja i čekanja papira krenuo je stopama svoga oca. Treba napomenuti činjenicu da je mladi Marko čitavo vrijeme insistirao na dolasku kod nas. Partizan je na poziciji krilnog centra zadržao Novicu Veličkovića i njemu dodao mladu snagu Pecarskog, kao i velikog radnika, Strahinju Gavrilovića. Takođe je važno istaći da se i Bondža Si dobro snalazi na ovoj poziciji.

  • CENTRI

Navijači Partizana redovno pričaju o „tjeranju” Uroša Lukovića. Luković je prošle sezone bio prvi centar, a njegove zamjene su bile Đorđe Majstorović i Miloš Koprivica. Luković trenutno sa Mornarom hita ka plej-ofu ABA lige, do kojeg se iskreno nadamo da neće doći, Đorđe je u MZT-u, dok Koprivica brani boje Mega Bemaksa. Svakako, odricanje od Uroša Lukovića je svim navijačima i dan-danas neshvatljiv i nelogičan potez, prvi minus povratnika na trenersku klupu. Prvi potpis na centarskoj poziciji ove sezone je bio reprezentativac BiH, Obrad Tomić. Tomić je pre toga branio boje Kaknja, ali nije ispunio očekivanja našeg kluba, a uz sve to je došla povreda ramena koja ga je udaljila sa terena do kraja sezone. Dugo se po kuloarima pričalo o Čiliju Nefaveu. Ovaj „tenk” je igrao u Japanu i bio je prva želja većine u klubu, ali se ipak na kraju ispriječio Muta Nikolić sa obrazloženjem da „Čili nije sposoban da brani pik igru”. Partizan je nastavio potragu i izbor je pao na bivšeg đaka, Đoku Šalića. Đoko je imao „probu” koja se na kraju ispostavila kao formalnost. Bivši igrač Sutjeske je zadužio broj 95. Ubrzo nakon početka sezone bilo je jasno da u reketu Partizana škripi, te se klub ponovo uključio na tržište u potrazi za centrom. Izbor je pao na bivšeg igrača Klivlenda, Armanija i Barselone, Samarda Semjuelsa. Samardo je već na prvim utakmicama pokazivao klasu, budući da je nedovoljno fizički spreman ipak bio među najboljim centrima lige. Ali, uvijek postoji ono ali, posle konflikta sa Mutom Nikolićem, Samardo je suspendovan na žalost velike većine navijača. I dan-danas dosta navijača pominje Samarda i nepravdu koja ga je zadesila. Klub je na kraju raskinuo saradnju sa Semjuelsom, iako je igrač sa Jamajke došao na trening i ponudio izvinjenje svima. Treba napomenuti i da je oprostio sva dugovanja. Posle odlaska momka sa Jamajke, Partizan je ponovo morao na tržište. Pominjalo se mnogo imena u opticaju, a izdvojila su se tri: Đorđe Gagić, Nikola Janković i Ivan Marinković. Izbor je pao na bivšeg evroligaškog centra. Gagić je pojačao Partizan i zadužio broj 41. Sve do kraja prelaznog roka postojala je mogućnost da se angažuje Ivan Marinkovića, ali je Partizan očigledno ostao bez sredstava. Tako je Partizan na centarskoj poziciji ostao sa Đokom Šalićem, Đorđem Gagićem i povrijeđenim Obradom Tomićem.

Partizan je očigledno promijenio filozofiju nametnutu na početku sezone i svoju ekipu orijentisao defanzivno. Mi se nadamo da će naši košarkaši otići u plej-of ABA lige i osvojiti neki(e) trofej(e).

NAPRED PARTIZAN!