TADA JE POČELA VEČNOST…

16 godina prošlo je od dana kada je košarka promenila svoje značenje i postala mnogo više od samog sporta, stvar estetike, čiste, bezuslovne ljubavi i osećaja za pravdu.

Duško Vujošević te 2001. započeo je svoj drugi mandat, i ispostaviće se onaj koji više nikada neće prestati da traje, jer je Duško postao Partizan, a Partizan Duško.

Nakon jednog sanjara iz Niša koji naše očeve učio kako se vole crno-bele boje, svi mi koji smo odrastali uz još jednog Duška, sa njim razumeli suštinske ljudske vrednosti i sve bitke za koje se vredi boriti, čak i ako šanse za pobedu ne postoje.

Lično ne mogu zaboraviti nijedan jedini trenutak tih divnih godina. Ne zato što su to bile najtrofejnije i najslavnije godine jednog od najvećih klubova u Evropi, brenda sporta, Košarkaškog kluba Partizan, baš naprotiv. Bilo je i teških, najtežih dana, ali oni kao da u meni nisu ostavili nijednu jedinu bolnu tačku, već me samo naterali da još više volim Partizan. I ne, ne mogu ih zaboraviti ni da želim, jer svaki poraz, baš kao i pobeda, deo je jedne istorije koja će pisati mnogo budućih stranica, rađati mnogo novih reči koje će propovedati o onome što se ne može opisati…

I što više godina prolazi, taj period postaje slavniji, nezaboravniji i veći. Vreme kada je Partizan postao sve ono što su generacije sanjale, i zato svakog dana budimo zahvalni na tom daru.

I sve to najvećom zaslugom čoveka koji je nemilosrdno gazio i najteže prepreke. I kada bi ga gađali, opevali, etiketirali, on se samo smešio i išao dalje. I to ih je najviše bolelo, zato su još više gađali, još više vrištali, još više psovali… ali on je još uvek pobeđivao.

I kao gorda, huda stvorenja, u svojoj bedi nisu bili svesni da su mu davali snagu i da je njihov primitivizam stvarao jednu kulturu, ili bolje rečeno subkulturu, antipodu svemu masovnom, prljavom i bezvrednom.

Oni su hteli da ga pobede sada, ne shvatavši da je on već pobedio u večnosti i da biju izgubljenu bitku.

I danas, kao ikada pre razumemo šta je Dule Vujošević značio Partizanu, koliko je osećao sve što mi osećamo, koliko je živeo sve što smo mi živeli. I više od bilo koga znao šta je u suštini ovaj velikan sporta i društva, koliko truda, rada i odricanja treba da bi jednog dana to bila istorija i legenda o kojoj sada pišemo i s veselom dušom sećamo. Znao je i zna jer je više od bilo koga dao sve, i još više Partizanu, a Partizan nije samo ni Pionir, ni grb ni sport, već smo svi mi koji s njim i za njega dišemo i generacijama ga čuvamo i branimo.

Dule je nama, svima nama dao uspomene, vaspitanje i ponos. Zato je Dule najveći.

Spreman da žrtvuje mnogo više nego što dobije, svoj boravak u Partizanu on je sve crno-bele generacije nadahnuo i raznim životnim lekcijama, pokazujući nam da je u životu zaista jedino bitno boriti se za ono što najviše volimo i biti na ispravnoj strani sveta.

Zato Dule Vujošević nije legendarni trener, on je učitelj, prijatelj i porodica.

Ne, nije uvek bilo savršeno, a da li je u životu iko i išta? Ali sa njim smo uvek znali, da posle čaše žuči ide čaša meda, a ponekad i više njih. Vjenac nije bio lak, ali je voće bilo vredno uspinjanja i svog trnja kroz koje se propesmo.

Nije Duško Vujošević veći od Partizana, ali je Duško Vujošević Partizan načinio većim.

Ponosni smo na period u kojima nas je predstavljao, ne zato što je on bio slavan, već zato što smo u njemu videli esenciju Partizanovca i časnog čoveka, verovatno boljeg od većine nas, a sigurno spremnijeg da žrtvuje sve, pa i sebe za bolji trening, kvalitetniju utakmicu, više pobeda. On je to već uradio, i svaku reč mnogo puta delima potvrdio.

Kada je bilo žestoko, bio je na prvoj liniji fronta, da ohrabri, čeliči i ličnim primerom posvedoči, da i nije toliko strašno i nemoguće poraziti aždaju kada se ne bojiš, i znaš za šta se boriš.

Spletom nesrećnih, ali nimalo slučajnih okolnosti, danas Dule nije u Partizanu, ali je i dalje s Partizanom. A nama, koje je zadužio ostaje da ga makar pokušamo biti dostojni i u ovim teškim vremenima izdržati, sačuvati i izboriti se naš kutak kao otpor anti-kulturi, anti-sportu i anti-društvu. To je Košarkaški klub Partizan i to nije naša obaveza, to je naša čast.

http://nap.ba/images/slike/dusko-vujosevic.jpg

A Dule, on će sve to pratiti, i u kao godinama pored parketa ulivati sigurnost, inspiraciju i pobrinuti se da želja da se borimo za voljeni klub nikada ne prestane, da se ljubav koju osećamo prema njemu nikada ne ugasi.

Srećno u novom poslu, Dule! Bodrićemo te i biti uz tebe, jer si ti uvek bio uz nas!

A onda te dočekati nazad u tvoj dom, tamo gde po prirodi, učenju i vaspitanju i pripadaš. Unapred se radujemo.

Do skorog viđenja, ne damo se pasjim sinovima!