DIJANA ČOLOVIĆ ZA VOLIMPARTIZAN.NET: RADUJU ME SIMPATIJE NAVIJAČA!

U danima radosti nakon materijalizovanog truda i rada naših hrabrih momaka i osvojene 27. titule prvaka koja je i mnogo više od toga, navijačima Partizana, ali i svim ljubiteljima sporta spremili smo još jedno lepo iznenađenje.

U ovakvim lepim danima umemo zastati i shvatiti prave životne vrednosti, koliko je zaista plemenitost, prirodnost i jedinstvenost ono šta valja ceniti i graditi.

U duhu tih razmišljanja, danas razgovaramo sa Dijanom Čolović, novinarkom Arene sport, osobom koja pleni tim osobinama i svojom pojavom, britkim umom i lepim osmehom ukrašava dan svih Partizanovaca.

Kako komentarišeš simpatije velikog broja navijača Partizana prema tebi?

– Da budem iskrena, nisam ni upoznata sa tim da simpatije velikog broja postoje – sad ste me obradovali! Pretpostavljam da oni koji verno prate Partizan znaju za mene, ali o tome kakvo mišljenje imaju o mom radu i kako me komentarišu stvarno nemam informacije. Desi se ponekad da ljudi na stadionu žele da se slikamo, a to mi je maltene smešno jer ne doživljavam sebe kao nekog poznatog i popularnog.

Koliko generalno pratiš fudbal van naše zemlje i postoji li neki inostrani klub koji ima posebno mesto u tvom srcu?

– Od kada radim na Areni sport znam prilično često da pogledam utakmice inostranih klubova, što zbog posla što ovako. Ne mogu da navedem neki poseban razlog, ali izdvojila bih madridski Real.

Kako komentarišeš gest šefa stručnog štaba Partizana, Marka Nikolića, za tvoj rođendan i da li si možda dobila neki sličan poklon tokom svojih novinarskih zadataka?

– To je situacija koju ću zauvek pamtiti. Oni koji su mi bliski znaju koliko volim svoj rođendan i koliko me je teško iznenaditi, jer najčešće naslutim šta ko planira da mi priredi i zato veliko bravo i ogromno hvala još jednom najpre Marku, ali i pojedinim članovima moje televizijske ekipe koji su učestvovali u toj zamisli – prepoznaće se već… a što se tiče drugog dela pitanja, nisam imala situacija nalik pomenutoj ali ne bih se bunila kada bi se ponovilo, poklona nikad dosta!

Možeš li nam navesti ime omiljenog stranog fudbalera i zašto je to Maskerano?

– Hm, zašto ste tako sigurni da je to Maskerano?

Da li si nekada obukla dres i sme li se znati čiji?

– Onaj prethodno pomenuti – ali u kućnoj varijanti, čisto da proverim da li je poklon odgovarajuće veličine.

Šta te je privuklo sportskom novinarstvu i sa sadašnjeg gledišta šta možeš navesti kao pozitivne, a šta kao manje pozitivne strane ovog posla?

– U sportsko novinarstvo sam ušla sasvim slučajno – da probam, pa kako bude. I ispade odlično. Sigurno da je više pozitivnih nego negativnih stvari u ovom poslu, a neke od njih su sjajna atmosfera među ljudima (makar na mom radnom mestu) i to što nikada nije monotono i dosadno. Malo manje dobra strana bi bila ta da su, barem sa moje tačke gledišta, žene u sportu dosta limitirane u odnosu na neku drugu vrstu ove profesije.

Najlepši grad koji si posetila? I čime te je osvojila Italija – vinom, kulturom, morem ili svime?

– Monte Karlo – to je druga dimenzija života, nestvaran grad. A Italija je divna kako god okreneš.

Poznavajući životni tempo u današnjem vremenu koji zahteva puno rada, koliko imaš vremena da se opustiš i imaš li neki hobi? Da li bi nam Dijana možda mogla preporučiti neku knjigu koja joj se skoro dopala? I/ili film?

– Moj glavni hobi još uvek je prelistavanje obimne literature Fakulteta političkih nauka – kad diplomiram biće mesta za nešto novo. 🙂 Moram da priznam da, osim ovih školskih, jako dugo nisam pročitala neku knjigu – ali uvek bih vam preporučila “Lovca na zmajeve” Haleda Hoseinija.

Imaš li možda nekog uzora u svom poslu, domaći ili strani novinar čiji rad ti se posebno dopada?

– Sviđa mi se način na koji radi Tanja Vojtehovski, iako nema veze sa sportom. Ukoliko jednog dana budem imala priliku da radim na nekom drugom tipu emisije, na nekoj drugoj televiziji, volela bih da dosegnem njen nivo.

Poštovaćemo tvoju diskreciju i nećemo te pitati za trenutni emotivni status ali reci nam, kako bi trebalo da izgleda tvoj idealni izabranik? Da li i bi i on morao da prati sport ili…?

– Hahaha nije neophodno, sporta mi je i previše…

Postoji li još neki sport koji pratiš pored fudbala, načuli smo da voliš vaterpolo? Da li se baviš rekreativno nekim sportom?

– Vaterpolo jako volim, a posebno mesto zauzima u mom srcu jer sam po dolasku na Arenu najpre radila studio regionalne Triglav lige i za taj period me vežu divne uspomene. Kada je u pitanju rekreacija, od prvog razreda Osnovne škole igram folklor i, odgovorno tvrdim, to je najlepša vrsta treninga.

Pamtiš li neku anegdotu koja se dogodila tokom tvog posla i možeš li nam je otkriti?

– Bilo ih je nekoliko, ali izdvojiću situaciju u kojoj su mi navijači VK Partizan tokom trajanja studija na Banjici sa tribina pevali “Jedna mala plava na ramenu mi spava”, to je bio totalni hit.

Često si pored terena i u blizini trenerskih klupa. Možeš li se prisetiti neke situacije koja je ostavila poseban utisak na tebe?

– Mogu, ali nije za javnost. 😀

U tvojoj dosadašnjoj karijeri, koji intervju ti je bio najteži za realizaciju i ima li nekog koji ti je posebno u srcu?

– “Sve je moguće” je slogan moje televizijske kuće, pa ću u tom duhu reći da ništa nije bilo teško za realizaciju. Kada je u pitanju neki poseban intervju pomenuću Vladimira Vujasinovića – volela sam razgovore sa njim dok je trenirao VK Partizan.

Naposletku, da li bi želela nešto da poručiš svim tvojim poštovaocima, a našim čitaocima?

– Da gledaju Arenu sport. 😉

Za kraj se samo želimo zahvaliti u ime svih čitalaca našeg sajta na ukazanoj prilici da uprkos radnim obavezama intervjuišemo divnu damu koja vredno prati naš Fudbalski klub i ulepšava svaki početak i kraj utakmice Partizana, sa željom da tako nastavi i u budućnosti. Ostani ista, Dijana, baš kakva jesi 🙂