BILJANA OBRADOVIĆ ZA VOLIMPARTIZAN.NET: PARTIZAN JE BIO I OSTAO NAJVEĆI KLUB!

Ovoga puta, portal VolimPartizan.net donosi Vam jedan malo opušteniji, i lepši (u svakom smislu) intervju, a imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa portparolom Fudbalskog kluba Partizan, Biljanom Obradović.

U moru nekih neprijatnih vesti koje nam u poslednje vreme odatle dolaze, donosimo Vam priču o svetloj tački ovog kluba, u kojoj ćete bolje upoznati damu koja već skoro 20 godina, nekako tiho, a opet jako efektno radi veliki posao za crno-beli svet. Kroz njenu priču, možemo prepoznati i priče mnogih ostalih, diskretnih ˝vojnika˝ kluba, bez kojih on ne bi bio ono što jeste.

Svi smo te upoznali prvo kao Bilju “City”, onda je usledila “Biljana za vas”, reportaže, intervjui sa najvećim holivudskim zvezdama i odjednom PR u Partizanu, otkud to?

– Ako neko podrobno prati moju karijeru poslednjih 20 godina onda će se setiti da sam prve intervjue za TV Pink još davne 1998 godine kada nije postojala sportska redakcija na ovoj televiziji radila upravo ja sa prvotimcima Partizana. Od tada datira moje prijateljstvo sa Delibašićem, Stanojevićem, Dankom Lazovićem. Ne zaboravite da kada je Lotar Mateus postao trener da sam ja jedina tv novinarka koja je uradila tv emisiju “24h sa Lotarom Mateusom”. Pratila sam redovno sve što radi Partizan, utakmice Lige šampiona i sve to prenosila u City.

Sećam se da mi je tada vlasnica i urednik Pinka Milica Mitrović govorila da su moji gledaoci gledaoci i Partizana i Zvezde i drugih klubova i da moram da ne smem da budem pristrasna ili da favorizujem jednu stranu samo.

Dolazili su drugi novinarski zadaci koje sam morala profesionalno da obavljam, ali se znalo uvek da je Partizan u srcu. Sa druge strane ja sam još 98. godine na Roland Garosu radila tada intervju sa Venus Vilijams i Aleks Korecom, 2002. reportažu na Svetskom prvenstvu u Indijanopolisu, potom bila u Madridu i Japanu na evropskom i svetskom… Prva sam žena na Balkanu koja je vozila Formulu 1, a još 2006. sam radila reportažu o Real Madridu.

Treba malo samo da se neko zainteresuje pa da vidi ozbiljnu biografiju. Dugo godina sam radila kao PR nekoliko i manifestacija i kompanija, tako da je svo to novinarsko iskustvo pretoceno u nešto što sada radim a to je funkcija odnosa sa medijima u mom Partizanu.

Posle 16 godina i preko 700 intervjua sa holivudskim zvezdama bio mi je potreban novi izazov, jer samo tako mogu da dam najbolje od sebe. Sve sam uradila i doživela od druženja sa najvećim svetskim imenima, intervjua, emisija… Jednostavno kockice su se poklopile.

Dugo sam pisala i za dnevni list Press, magazin Hello, radila marketing za svoju emisiju “Biljana za Vas” koja je moj glavni izvor prihoda i kada svo to iskustvo spojite jedina mana koja je tada mogla biti je što sam “žensko” i što delujem krhko i ne uklapam se u steretip o fudbalu u Srbiji.

Objavila si sliku na instagramu iz 1996. u Partizanovom dresu. Kako je nastala ta slika, čiji je dres koji nosiš i da li si u tom momentu mogla i da naslutiš da ćeš jednog dana u Partizanu zauzimati poziciju koju zauzimaš sada?

– Moja porodica je crno-bela. Rođeni brat već 6 godina predaje na Akademiji fudbala u Deligradskoj i opasan je Grobar. Otac me je sa četiri godine vodio na JNA da gledam Mancea i uvek se sećam onih stolica od “staklene vune” koje su me uvek pekle. O tome koliko dugo sam zapravo uz Partizan mogu najbolje da vam kažu naš dragi Voja koji je prvi pokrenuo i Partizan TV i sajt pre 20 godina i žene koje rade na Teleoptiku. Često znaju da kažu, e moja Biki pa ti si ovde najduže…

A ta slika je nastala sa nekih mojih 17 godina, ako ne i manje kada sam kao hostesa trebala da predstavim novog sponzora.

Primetili smo da često aktivno bodriš naše momke dole sa terena, kako doživljavaš atmosferu sa atletske staze i da li ti je neka utakmica ostala posebno u sećanju?

– Raditi sa njima i gledati utakmicu sa tribina apsolutno nije isto. Ja ih poznajem kao što znam sebe i moj doživljaj njih je kao članova porodice. Znam koga šta boli, da li je povređen, tužan… Dok ih gledaoci posmatraju kao sportske gladijatore i zgodne momke ja ih posmatram kao bliska bića sa svim dobrim stvarima i nedaćama koje ih snađu.

Sećam se utakmice u Bilbau kada su Balažica iznosili pored mene na nosilima, kada smo Marka Jevtovića pre dva meseca vodili na ušivanje na JNA, ali svake pobede u derbiju i proslave titule.

Jako si popularna među čitaocima/posetiocima našeg sajta, faktički si miljenica foruma, neretko te obasipaju komplimentima, kako reaguješ na to?

– Drago mi je ako je tako i ja ih puno pozdravljam i zahvaljujem se na podršci. Mislim da se dobar rad prepoznaje i odanost klubu bez obzira na predrasude koje postoje za žensko u fudbalu. Mislim da i oni primećuju da požrtvovano i odano radim svoj posao i da sam deo tima.

Sve se to vidi. Ja sam na pripremama stalno u trenerci i patikama i to u 90 posto intervjua bez šminke uopšte.

Imala si ekskluzivu da prva intervjuišeš Mateusa, kakav je utisak ostavio na tebe?

– Uf, davno je to bilo, 2002. mislim… i tada sam bila jedini tv novinar kojoj je dao intervju, odnosno uradila emisiju 24h sa… On je veliki profesionalac svestan značaja medija u tom trenutku za njega. Bio je ljubazan, prijatan i bila je to jedna odlična emisija.

Pratiš li i neku drugu sekciju našeg kluba, koje su prve uspomene koje te vežu za Partizan?

– Pratim košarku, ali ne intezivno, za to su zaduženi tata i brat. Brat mi već 6 godina predaje na Akademiji fudbala i bio je mentor mnogim sportistima, košarkašima i fudbalerima. Obojica su zagriženi Grobari i od malih nogu se ta “zaraza” širi. Moj bratanac od 3 godine peva pesme, nosi dres i pada u trans kad vidi Grb Partizana!

Da li je rad u Partizanu više posao ili zadovoljstvo?

– Uf, ozbiljan posao koji radim sa velikim zadovoljstvom. Samo 1% se vidi, a to su samo konferencije koje ja posle 20 godina radim žmureći. Ostalo je sve mnogo zahtevnije i traži angažovanost 24h. Moj posao nije od 09 do 17, on traje dok ne zaspim i često nemam slobodan vikend kad počne prvenstvo. Na odmor nisam otišla 3 godine jer kada oni imaju 15 dana pauze meni i dalje traje tv sezona…

To je konstantan kontakt sa medijima, organizacija, organizovanje igrača, PR akcija, tekstova i drugo… Ne bih znala da vam objasnim tačno jer radimo sve što treba da se uradi da bi sve funkcionisalo.

U nekoliko navrata igrači Partizana su se našli u ulozi manekena, ko se prema tvom mišljenju u toj ulozi najbolje snašao? Ko je po tebi najbolji frajer u timu?

– To od njih zahtevaju kampanje naših tehničkih sponzora poput Najkija. Velike kompanije imaju PR planove koje se ugovorom podrazumevaju sa klubovima koji, a su sponzori. Nije mi lako da ih nagovorim, uvek prvo kukaju, ali se na kraju dobro zabave. Snimanje za Najki je trajalo 4h a objavljeno je 5 fotografija. Ja to razumem jer sam u tom poslu dugo, ali je njima nezamislivo.

Što se tiče drugog pitanja, ja njih tako ne posmatram niti oni mene i zbog toga odlično funkcionišemo. Niti iko ima potrebu da se meni prikaže niti ja njima. Kada obujem štikle pitaju me gde sam pošla i imaju vrlo zaštitnički odnos prema meni. Zato se i slažemo, podržavamo i poštujemo.

Kakva je Bilja privatno? Da li uspevaš da nađeš vremena za filmove, muziku, knjige, neki drugi hobi? Neka preporuka?

– Ja sam vrlo nasmejana i pozitivna, ali imam svoj mikro svet. Imam dve drugarice koje žive u Kanu i Berlinu i svega još dve-tri osobe u Beogradu sa kojima sam u tom bliskom kontaktu. Ne sedim po kafićima i ne ispijam kafe, to mi oduzima energiju.

Idem na jogu, družim se sa drugaricom čije ćerke obožavam i najbolje se resetujem kada sam kod kuće sama… Verovatno je tome doprinelo i to što sam 20 godina na televiziji, pa su mi se obaveze preplitale sa privatnim životom i onda me sve to zavara. Preporuka, film Savršeni stranci…

Često si sa momcima na pripremama, pamtiš li neku anegdotu?

– Uvek su tu neke šale. Pre neki dan je Sava Petrov pobrkao stranu na mašini za grudi pa smo svi pali od smeha. Ali da ne budem na kraj srca, može i tako kako je on počeo :))

Zadnjih dana smo svi u šoku zbog izbacivanja Partizana iz evropskih takmičenja u sledećoj godini i svesni smo da su male šanse da će to sportski sud u Lozani da preinači. Možeš li za kraj ovog razgovora da pošalješ neku optimističnu poruku navijačima Partizana?

– Partizan je kroz istoriju imao uspone i padove i to je sastavni deo sporta, ali je uvek bio i ostao najveći. Zato moramo da ga volimo i podržavamo momke jer samo pozitivnom energijom možemo do uspeha. Kako zračiš tako privlačiš.

Našoj Bilji dugujemo veliku zahvalnost na izdvojenom vremenu, uprkos brojnim obavezama i poručujemo joj da ostane baš takva, vredna, nasmejana, pozitivna i crno-bela!