PODRŠKA ŠAMPIONU EVROPE

Ovog puta napravićemo kratki ˝zaokret˝ sa redovnih vesti posvećenih JSD Partizan i ovim povodom pružiti punu podršku gospodinu Željku Obradoviću, legendi Partizana, ali i evropske i svetske košarke, jednim od najvećih trenera ikada.

Gospodin Željko Obradović juče je izložen najprimitivnijim uvredama, a da nakon toga u medijima u poslednjih 24h nastupa ponašanje masovnog gubitka sluha (a čini se i jezika) u trenutku kada su upućivane žestoke uvrede čoveku koji iste ni na koji način nije izazvao nijednog trenutka. I ne, neće pomoći zamene teza, pozivanje apsolutno nevezanih stvari i dobro poznate manipulativne metode koje na ovim prostorima opstaju dugo vremena i zbog kojih je nažalost, naša košarka tu gde jeste.

Naravno, onim pasioniranim ljubiteljima jednog (od dva) kluba i košarke (čitave dve godine) apsolutno je nebitno išta osim instant uspeha, pa čak i po cenu da zbog tih uspeha trpi čitava domaća košarka, gase se klubovi i košarkaški centri, jer je sve podređeno samo jednom (ili dva) klubu i jednom cilju. Razumljivo je biti slep kada se dešava tako nešto, i gluv kada se desi ovako nešto, jer dobro se zna da je ovo ˝vreme čuda˝, i da neće biti još puno ovakvih vremena, u kome će takvi biti na vrhu. Ne, ne postoje paralele koje se mogu podvući i prosto je neverovatno i ˝simpatično˝ medijsko reagovanje na vređanja nekih reprezentativaca, a onda akutna nagluvost kada se u sred prestonice Srbije čoveku koji je tu istu zemlju zadužio i učinio ponosnom za sva vremena desi ovako nešto.

I na kraju bi podsetili na jedan od primera u kome je Partizan pokazao svoju veličinu i različitost, čak i kada su navijači na tribinama izazivali neprijatne momente, u klubu je uvek bilo časnih i visoko moralnih ljudi da to maksimalno preduprede. Zato nikako ne smemo opravdati, ali možda trebamo razumeti jučerašnje postupke jer ljudi od kojih se tako nešto očekivalo teško da mogu zavredeti prefiks časnih i moralnih. Verujemo da je to sada i Željko shvatio.

˝U zlu se ne ponizi, u dobru se ne uzvisi˝, kažu naši stari, a neki su nažalost u dobru niži nego što su ikad bili, i ne shvataju da je od uspeha mnogo bitnije biti veliki i dostojan u njima, jer ako si spreman zarad neke pobede najveće legende naše košarke blatiti u bilo kom smislu na ovakav način, godine će proći (brže nego što se neki nadaju), ali će ono što si postigao nestati kao da nikad nije ni postojalo, i kada vas više ne bude (i ponovo nastupi neko ledeno doba), niko neće pamtiti pobede nad velikanima, samo blaćenje velikana (a Željko nije prvi kome se ovo dogodilo, Milan Mačvan, Saša Pavlović, Bogdan Bogdanović i mnogi drugi to mogu posvedočiti, sa istom ovakvom (ne)reakcijom).

Zato, šta god uradite, koga god pobedite, vi ćete ostati vi, a Mi ćemo ostati Mi. Jer NISMO ISTI

Podrška Željku!