BOŽIĆNI INTERVJU – VLADAN TEGELTIJA: ŽIVIMO U ZEMLJI GDE JE LAKŠE VRATITI 16 NEGO 6 MILIONA ILI ČAK 50 I KUSUR

Na ovaj najradosniji hrišćanski praznik vreme je da se prisetimo koliko je danas u svetu dobra, onoga koje se ne vidi od svih zala, ovi dani su vreme kada trebamo slaviti i hvaliti upravo ono pozitivno u ljudima, sve ono što nas čini da se tako zovemo, sve ono što osećamo u sebi kao našu obavezu prema predivnoj planeti na kojoj živimo, i nama bliskim ljudima koje volimo. Pravednih ljudi, ljudi koji i u najtežim vremenima svojim i sebi bližnjih nisu odlučili da sklope dogovor s nečastivim, ljudi koji su zastupali pravične, ljudske i moralne norme i u vremenu apsolutnog odsustva bilo kakvih skrupula čak i u nečem tako pozitivnom kao što je sport, danas zaista nije mnogo, ali oni koji postoje, njihov glas čuje se dalje od stotinu prljavih, njihova reč čita se i ceni koliko stotine redova nemoralnih.

Jedan od takvih je i Vladan Tegeltija, sportski novinar, čovek koji se usudio da u vremenu vladavine sile bude baš to što oduvek i jeste – sportski novinar, čovek koji se bavi svojim poslom, na pošten, moralan, karakteran način. Takvih ljudi je danas malo i njihova tačka tolerancije je za divljenje (a o novinarima da i ne govorimo)…

Gospodin Vladan Tegeltija, čovek je koji se usudio na još nešto – da navija, voli i podržava voljeni klub, klub voljen od iskrenih ljubitelja sporta, ali sa svih strana napadnut od hijena, lešinara, miševa i ostalih štetočinskih vrsta, ali on je odlučio da navija i voli taj klub, uprkos svemu, i još je odlučio da digne glas protiv onoga što se tom klubu radi – e zato mu vredi čestitati i stoga velika nam je čast što je gospodin Vladan Tegeltija odvojio svoje dragoceno vreme za intervju za naš portal.

Da li imate neki hobi? Šta još volite pored novinarskog posla?
– Nemam hobi, volim putovanja.

Šta se dešava po pitanju SOS kanala na SBB-u? Zbog čega je ukinut i da li postoji šansa da bude vraćen?
– Demonstracija sile i nepoštovanje zakona, uobičajeno u Srbiji.

Zašto je baš četvrtak izabran kao termin za Vašu emisiju?
– Termin igranja Evrolige, kada je uveden i petak, nekada ide i petkom.

Šta preferirate po pitanju muzike, filmova i knjiga?
– Grupa JNA, film „Nacionalna klasa“, Knjiga o Milutinu.

Da možete u jednoj reči, kako bi opisali stanje u našoj košarci?
– Haotično.

Veoma često možemo čuti da kada pričate o Ligi šampiona obično kažete “Liga mada ja ne znam kojih šampiona” , iako u tom takmičenju učestvuju šampioni Francuske, Izraela, Belgije, npr. da li je ta rečenica dovoljna da znamo Vaše misljenje o kvalitetu lige?
– U pravu si za pobrojane zemlje, ali nema prvaka Rusije, Litvanije, Španije, Nemačke, Grčke, Turske, ABA, Italije.

Kako se sećate rada sa Duletom iz perioda kada Vam je bio trener u mlađim kategorijama? Pored prejake konkurencije, šta je nedostajalo da se probijete do prvog tima?
– Dule je uvek bio Dule. To je dovoljno reći. Nisam imao kvalitet za nešto više.

Ko Vam je omiljeni sagovornik iz Parizana za sve ove godine?
– Profesor Vladimir Koprivica.

Da li Vam nedostaju konferencije Duška Vujoševića? Šta za Vas predstavlja Duško Vujošević?

– Bilo je uvek zanimljivo, ali često i rizično, jer sam ih jedini puštao cele, a to se mnogima nije svidelo, pošto su po većini medija „skraćivane“

Kada govorimo o Duletu, neizbežno je i da pomenemo Predraga Sašu Danilovića. Kako bi okarakterisali period “vladavine” njih dvojice u klubu? Dobre i loše strane.
– Titule i rezultati sve govore. Dok su bili tandem funkcionisalo je odlično. Kada su se „razišli“ bio je početak kraja jedne trofejne ere. Zameram im što nisu ostavili trenažnu salu.

Previše lako se upućuju površne kritike na račun DV-a i PSD-a, kada je dug u pitanju. Najpre da li je moguće da klub renomea Partizana funkcioniše na nivou na kojem bi trebao, a živi samo od prodaje igrača, bez pomoći grada i države, pogotovo u državi u kojoj se sponzorstva dodeljuju političkom voljom?
– Živimo u zemlji gde je lakše vratiti 16 nego 6 miliona duga, ili čak 50 i kusur.

Svojevremeno ste izjavili da su Vam Veličković i Tepić omiljeni igrači, da li je i dalje tako ili imate novog miljenika?
– Od 1995. sam imao privilegiju da izveštavam o Partizanu. Mnogo dobrih momaka sam upoznao. Novica je moj Zemunac, znam ga kada se probijao, kao i Milenka kada je došao. Zbog Pekovića i pesme o jednoj pevačici umalo da završim na sudu. Aleksa Marić je ljudina, Saša Pavlović momčina, mada mi je posebno drag Bogdan Bogdanović, kapiteni Lučić i Gagi, Žo… stvarno je teško izdvajati sve te dobre ljude.

Kako ocenjujete rad uprave KK Partizan na čelu sa Nikolom Pekovićem? Svesni smo loših odluka, ali da li je i šta dobro urađeno? Ukratko u kakvom stanju se Parizan trenutno nalazi, da li je to bolje nego na početku prošle sezone i u kojoj meri ?
– Svojevremeno sam Nikolu Pekovića uporedio sa ratnim premijerom Srbije, đeneralom Nedićem. Za jedne će biti izdajnik, kolaboracionista, za druge spasilac u ovim, po Partizan teškim godinama, da se preživi do nekih drugih vremena. Nisu mu se svideli neki moji komentari, ali nisu ni njegovim prethodnicima. Kažem ono što mislim, a vreme će pokazati kakva je uloga i doprinos Nikole. Jedno je sigurno, nijednom predsedniku KK Partizan, nije teško kao njemu i ko zna šta bi bilo da nije bilo njega.

Šta mislite o trenutnom rosteru – koja pozicija je najslabija, a koja najjači deo tima? Ima li i koliko mesta za napredak do kraja sezone?
– Hečer i Novica su najjače karike, Birča se diže kao i Vrabac, Luković je otkrovenje, tragedija je što se Vanja povredio. Ima prostora za napredak svih iako nema toliko mladih kao pre.

Pre godinu dana, kada je Aleksandar Džikić imenovan za trenera KK Partizan, u svojoj emisiji, rekli ste da je Džile najbolji trener u ligi. Kako ocenjujete njegov učinak posle tačno godinu dana na klupi Partizana? Da li vas je iznenadila selekcija ekipe, kao i da li Partizan može do trofeja u ovoj godini ?
– Trofej bi bio čudo, selekcija je iznuđena, očekivao sam više mlađih, ali mnogo toga je sada drugačije i teže se do njih dolazi. Dzikić je ostvario očekivano, sada od njega očekujem čuda.

U odnosu na očekivanja pre početka sezone i učinka u toku iste može da se kaže da je najveće iznenađenje Uroš Luković, koliko je njegovo prisustvo u timu bitno za ekipu na terenu i u svlačionici? Da li je tačan naš utisak da Vam je on ljubimac od igrača iz ove ekipe?
– Luki je pošten i drag momak, koji daje sve od sebe, za atmosferu nenadmašan. Stoji da je prigrabio moje simpatije.

Što zvanično, što nezvanično, moglo se čuti da Aleksandar Džikić ima velika očekivanja od Adina Vrabca, iako je on loše započeo sezonu, prosto rečeno, stiče se utisak da su ono što Adin prikazuje na treninzima i na terenu dve krajnosti, da li je to i Vaš utisak ?
– Adin je jedan od momaka koji ima dosta prostora za napredak, kome treba samopouzdanja i kontinuitet.

Mnogo je bilo kritika na početku i tokom sezone na račun trenera kada su Robinson i Pot u pitanju, ali ipak Džikić veruje u njih, da li po Vašem mišljenju postoji realna podloga za tako nešto?
– Pot je pokazao da je ispravna odluka Džileta, Robinson još nije, a da li će, pokazaće vreme. Tako je i lane bilo sa Vilijamsom.

Hvalite Milana Iskrina, da li možete nama partizanovcima da kažete nešto više o razlozima za to ?
– Trudi se, daje sve od sebe, iskreno želi napredak, ima manire uspešnog menadžera što i jeste, viđao sam ga na treninzima, imao i nesuglasice sa njim, ali poštujem iskrenost. Čim mu podmeću da je bivši zvezdaš , a nije, znači da ga se plaše.

Možete li da sastavite idealnu petorku od igrača Partizana u ovom veku? Ko Vam je omiljeni stranac od onih koji su nosili naš dres ?
– Vujanić, Bogdanović, Veseli, Krstić, Peković. Omiljeni su mi bili Milton Palasio i Kurtis Džerels, i naravno Bo.

Za kraj, gde i kako vidite Partizan za 5 godina i očekujete li uopšte i kada povratak u EL?
– Zavisi od političke situacije.

I vredelo je posvetiti ove redove, a najveće je zadovoljstvo u vreme Božića čitati o svim onim vrednostima koje taj praznik i sam život propovedaju. Izražavamo veliku zahvalnost velikom partizanovcu i sjajnom novinaru, u ime svih iskrenih navijača, i osećamo veliku čast intervjuisati ovog, pa možemo jednostavno reći – čoveka, danas je to najteže biti, ali će se to zato najduže pamtiti. Hvala, Vladane, i samo nastavi da budeš ono što jesi!