OUMARU: NA SRBE UVEK MOGU DA RAČUNAM

Kamerunac posle sedam godina u našoj zemlji priča o njoj samo u superlativima: Ljudi su predusretljivi, uvek žele da vam se nađu na usluzi.

ŽIVOT u Srbiji. Za ljude rođene u njoj uvek postoji hiljadu i jedna zamerka, a za one koji dođu sa strane, ona je uglavnom rajski kutak na planeti. Napadač Partizana, Kamerunac Abubakar Oumaru je prihvatio našu zemlju kao svoju još od prvog susreta s njom 2009. i sada, sedam godina kasnije, uživa u svakom trenutku provedenom u Srbiji.

– Postoje razlike između Kameruna i Srbije, što je i normalno. Drugačiji je malo mentalitet, međutim, postoje i sličnosti. Ljudi ovde su veoma predusretljivi, žele uvek da vam pomognu. Sviđa mi se što to ne čine zato što očekuju neku novčanu ili bilo kakvu drugu korist, već zato što žele da vam se nađu. To veoma cenim.

Jedan običan dan najboljeg strelca crno-belih na evropskoj sceni tokom jeseni ne razlikuje se značajnije od svakodnevice običnih građana.

– Živim blizu “Delta sitija”. Uglavnom ili sedim kod kuće ili odem u tržni centar u jedan restoran. Volim i da idem u bioskop, takođe zbog blizine odem u “Delta siti”. Međutim, šest meseci iza nas je bilo veoma naporno, karantin – mečevi – treninzi, tako da nije bilo mnogo prilike za izlazak.

Duala, Oumaruov rodni grad, poznat je kao jedan od najvećih izvoznika kafe u Africi. Napadač Partizana je veliki ljubitelj crnog napitka.

– Drugačija je. Ljudi u Kamerunu mnogo vole neskafu, ali ona je poprilično drugačija tamo i ovde. Kod nas se pravi mnogo jača. Najveću razliku osetim kada pijem espreso. U domovini je on mnogo jači i ja više volim takav.

Rodni grad brzonogog napadača već je obojen u crno-belo.

– Mnogo prijatelja u Kamerunu, ne samo u Duali, ima dres Partizana s mojim prezimenom. Često mi ih traže i, kada god mogu, ja im ih ponesem.

Tokom prethodnih sedam godina Oumaru je učinio ono što nikome pre njega nije pošlo za nogom – igrao je za sva četiri velika kluba u Srbiji.

– Da mi je to neko rekao pre nego što sam 2009. stigao u vašu zemlju, ne bih mu poverovao. Verujem da samo Bog zna zbog čega su mi putevi bili takvi: Crvena zvezda, OFK Beograd, Vojvodina i sada Partizan.

Poslednjih dana se mnogo pominjao mogući Oumaruov povratak u Kinu, a on potpuno smireno zaključuje priču.

– Imam ugovor sa klubom još godinu i po. Samo razmišljam o Partizanu. I ako budem odlazio jednog dana, želim da to učinim tako da svi budu srećni. I klub i ja – završio je razgovor hitronogi Kamerunac, koji je, pored fudbalskog umeća, poznat i po tome što govori čak pet jezika.

NIŠTA KAO PILEĆI BATAK

POSLE toliko godina boravka u Srbiji, Oumaru je, očekivano, veoma dobro prihvatio domaću muziku.

– Pesma koju volim da čujem u kafani je “Kafana je moja sudbina”. Postavio sam na fejsbuk-profil snimak kako pevam tu numeru Tome Zdravkovića. Nisam probao rakiju, ali ćevape jesam. Obožavam vaš pileći batak. Od dolaska u Srbiju zaljubio sam se u pileći batak – volim mnogo da ga jedem.

UZALUD TRUD U ZVEZDI

EPIZODA za zaborav Oumarua u Srbiji dovodi se u vezu s Crvenom zvezdom.

– Ne znam zbog čega je to bilo tako. Trudio sam se na svakom treningu da dam sve od sebe. Nisam se ljutio ni kada su mi predložili da odem u OFK Beograd. Bio sam željan da pokažem kvalitet koji posedujem. Ljudi koji me poznaju i veruju u mene nisu zaslužili da ih razočaram.

O ovoj, i ostalim vestima diskutujte na našem forumu: forum.volimpartizan.net