Otkriće u vezi Partizana – Nemanja Petrović: Mogu da budem od koristi, čak i da me vrate na levog beka

„Sve je moguće, pa i da dobijemo Bilbao na San Mamesu“, komentariše povratnik u ekipu crno-belih sa novim obavezama na terenu

Ako postoji poraz koji ne boli onda u takve spada onaj koji su fudbaleri Partzana pretrpeli od Atletik Bilbaa (0:2). Da su stvorili bar jedan zicer ili makar u ofanzivnijem delu ekipe bili upola ubojiti kao protiv AZ Alkmara ili Aubzburga možda bi crno-belima mogla da se uputi primedba za prvi neuspeh u grupnoj fazi Lige Evrope, međutim, saznanje da su u sudaru različitih svetova bili nemi posmatrači demonstracije rutine u izvedbi gostiju iz Baskije ne baca ih u očaj.

Naprotiv. Prilično realno sagledavaju činjenice koje kažu da su jedini put u okvir gola rivala šutnuli u trećem minutu nadoknade vremena, a kad je tako onda ne bi bilo šanse ni u duelima sa timovima mnogo manje vrednosti nego što je velikan sa San Mamesa.

Pritom, nije sve crno u Humskoj 1, jer se na utakmici protiv renomiranog rivala publici u daleko boljem izdanju od onoga s početka sezone predstavio Nemanja Petrović. Za 90 minuta na poziciji zadnjeg veznog nagovestio je da bi Ljubinko Drulović mogao u njemu da dobije sasvim korektnog fudbalera koji razume igru i od koga su Grobari možda prvi put ove sezone videli ono što je njegovom trenutno odsutnom prethodniku na tom mestu, Marku Jevtoviću, nedostajalo: takozvanu „prenosnu loptu“.
„U mlađim kategorijama i u Teleoptiku sam igrao na sredini terena, tu se možda osećam komotnije, volim kad je lopta u mom posedu, kad ispred sebe imam maltene ceo teren. S obzirom na odsustvo, malo mi je bilo teško u početku da „pohvatam“ kretnje karakteristične za fudbalera na poziciji zadnjeg veznog, smatram čak da sam korektno odradio zadatke. Posebno u defanzivnom delu. Znam da ponekad držim loptu suviše u nogama, mada volim da igram i mislim da na ovoj poziciji mogu da budem od koristi za Partizan“, komentariše za MOZZART Sport Nemanja Petrović.

Letos se navijačima činilo da po levoj strani odbrane Partizana duva promaja, što su protivnici, naročito u Evropi, koristili da stvaraju višak, međutim, onog trenutka kad ga je Ljubinko Drulović – doduše, prinudno – prekomandovao u vezni red ispostavilo se da je za to radno mesto doskorašnji mladi reprezentativac i obučavan u mlađim kategorijama. Sasvim dobra partija protiv Javora, pa ista takva u susretu sa Bilbaom daju novom šefu struke opciju više u završnici jesenjeg dela iscrpljujuće sezone.
„Gde god da me trener stavi siguran sam da ću pružiti maksimum. Čak i da me vrati na levog beka ja ću da, što se kaže, „poginem“ na terenu. Sve za ovu ekipu. Prija mi, ipak, kad sam u vezi, tu delujem mirnije, prirodnije, češće imam kontakt s loptom…”

Petrovića je bivši trener Zoran Milinković skrajnuo u treći plan, pošto je u završnici prelaznog roka Partizan angažovao Aleksandra Subića i Nikolu Lekovića. Dolaskom Drulovića, ali i povredama Marka Jevtovića i Darka Brašanca, status mu se drastično promenio. Iza njega je tmurnih mesec i po dana, baš kakvi su bili i za Partizan u prvenstvu, jer je u tom periodu napravio ogroman zaostatak u odnosu na lidera na tabeli. Zato su se i ambicije promenile, pa će do kraja jeseni crno-beli pre gledati da da prezime u Evropi nego da „dohvate“ Crvenu zvezdu.
„Svakako se ne odričemo titule, ali pravo na kiks u Superligi više nemamo. S druge strane, imamo sjajnu šansu da dočekamo proleće u Evropi i sad je sve podređeno tome. Takva prilika ukazuje se tek šesti put u istoriji, na nju naš klub čeka od 2005. godine i mislim da moramo da je iskoristimo. Bez obzira na poraz od Bilbaa. To je najbolja ekipa u našoj grupi“.

A kvalitet je dokazala upravo u Humskoj 1. Nemoćni crno-beli uspevali su tek povremeno da se odupru neuporedivo hitrijim Baskima, ali ne i da zaprete, dok su imali dosta problema da zaustave napade gostiju.
„Svaki njihov atak je identičan. Bez obzira što je predvidiv, teško ga je kontrolisati, jer imaju igrače poput Adurica ili Garsije koji svaku loptu ili prime na grudi ili spuste saigračima. Dobro smo im parirali u prvih 20 minuta, ali nismo obratili dovoljno pažnje na takozvane „druge lopte“, kad je na primer Aduric spusti Vilijamsu ili Benjatu iza sebe. Teško ih je i čuvati, jer su fizički besprekorno spremni, ali bez obzira na rezultat mislim da se nismo obrukali. Što se napada tiče, možda smo zapostavili levu stranu, uglavnom smo usmeravali naše akcije na desno, ka Andriji Živkoviću i Vulićeviću, nedostajalo nam je ravnoteže u igri“.

Šanse za prolaz i dalje postoje i uopšte nisu male, naročito posle pobede Augzburga u Holandiji. Prema projekciji rezultata u naredna dva kola, najrealnije je da Partizan i Nemci u poslednjoj rundi u Beogradu odlulče ko će dalje. Uz verovatno Bilbao u ulozi prvoplasirasnog.
„Možda bi bilo bolje da je bilo nerešeno u drugom susretu naše grupe, ali na to ne možemo da utičemo. Sad su sve ekipe u igri, a to nam baš i ne odgovara. S druge strane, iako se nekome učinilo da smo igrali na remi protiv Bilbaa, to nije tačno. Hteli smo da pobedimo, a ispostavilo se da je Bilbao bio prevelik zalogaj za nas u situaciji kad su nam zbog povreda i suspenzija odsutna sedmorica igrača. Sad znamo kako izgleda uživo Atletik. Budute sigurni. kad se kompletiramo, možemo da pružimo jači optor. Pokazalo se u dosadašnjem toku Lige Evrope da je sve moguće. Sve, pa i da pobedimo Bilbao na San Mamesu“.

Deluje kao smela prognoza, ali ona ima utemeljenje.
„Ove sezone Partizanov tim dosta rasterećenije deluje na strani. Igramo smelije, te stvarno ne vidim razlog zašto bismo se u Baskiji povukli. Idemo na pobedu“, zaključio je Nemanja Petrović

Foto: PARTIZAN.RS