Ne damo ga pasjim sinovima…

Desetak dana pred prvu prozivku najtrofejnijeg kluba na Balkanu, Duško Vujošević, najtrofejniji trener najtrofejnijeg kluba, iščekuje da drugi odrede sudbinu tog kluba i tog trenera… I posle njegove najave da ostaje, garancije predsednika kluba da nema istine u čaršijskim pričama, one ne jenjavaju i dobijaju sve jasniji obris… Kako se došlo do ove situacije i ko je zapravo odgovoran za aktuelnu situaciju u KK Partizan? Da li će zaista u ponedeljak zaključak Skupštine biti da je za sve odgovoran u stvari Duško Vujošević, trener Partizana? Postoje li navijači Partizana koji će ih podržati u tome i pomisliti da bi sve bilo kako treba, samo da zli i nekontrolisani Dule nije digao glas protiv nepravde?

Da li je Dule kriv? Dule je sprečio ulazak sponzora u klub, u isto vreme kad su ti sponzori davali toliko novca drugom, da bi se od njega mogli finansirati i Partizan i taj drugi… Da li se tako lako zaboravlja vreme kada je taj Dule na svojim plećima dovodio i sponzore i igrače i evropske i svetske velikane u KK Partizan? Ko je Duško Vujošević, šta je on uradio za Partizan? A šta je Partizan uradio za njega? Da li je suvišno navoditi kakav je status on poklonio Partizanu u svojih preko deceniju boravka u njemu. U razorenoj, opljačkanoj, uništenoj zemlji, on je uspeo da posle Kićanovića, Dalipagića, Đorđevića, Paspalja, stvori nove košarkaške velikane. Da li iko postavlja pitanje šta je Duško Vujošević uradio za Srbiju? Koliko je novca doneo ovoj zemlji, koliko je proslavio u svetu, koliko je investirao u nju? Da li je za Srbiju i Partizan uradio više on, ili politička scena, koja se planira instalirati u poslednji bastion bunta i morala, KK Partizan?

KK Partizan je na kolenima. Ali Partizan nikad neće biti ništa manje do velikan, jer sve ovo će se nekad lani zvati. I najveći sportski kolektivi umeju da pokleknu, pod raznim okolnostima, ali uvek nađu najbrži način da se podignu, zato su i najveći. U Pioniru je sve manje ljudi, ali ipak, kada je najpotrebnije, oni su tu.

Da li posle svega iko i pomišlja da će posle toliko pobeda, sreće, slave, svega što čini smisao života, Dule biti ostavljen na cedilu? Da ukoliko uprava kluba poklekne pod pritiscima i pretnjama, to biti kraj priče? Da Duleta neće slediti one hiljade i hiljade navijača koje su sa njim proživljavale i slavile pobede protiv PAO-a, Barselone, Makabija… i milioni navijača koji su mislima i srcem širom sveta godinama bili Duletovi učenici? Jer, Duško Vujošević nije samo košarkaški trener. Uz njega su mnogobrojne generacije ljudi izrasle u visoko moralne, obrazovane, pravdoljubive i čestite ljude – jer ako nisi takav, nisi pravi Partizanovac. Ne sporimo, bilo je i onih koji su zahvaljujući njemu postali frustrirani, zlobni i sujetni ljudi, ali to nije Duletova krivica. Samo njihova nesrećna sudba, koja je odredila da budu navijači crveno-belog kluba (ma kako se on zvao)…

I da – možda bi u nekom paralelnom univerzumu, gde se rivalitet dva najveća srpska kluba zaista svodi samo na sportski kvalitet, uskoro bilo vreme da Dule uzme zasluženi odmor od Partizana, jer je zarad te oplemenjujuće ljubavi izgubio zdravlje, i konačno negde zaista i naplati svoj kvalitet, znanje i mudrost. Ali, ne u ovom svetu, ne u ovoj zemlji, ne sada. Niti za godinu, dve, tri. Dule je potreban Partizanu i Partizan je potreban Duletu. Vreme je da, počevši od sezone 2015/2016, Dule nastavi tamo gde je stao po povratku u klub – stazama prstenova i pehara, zlatnim putem, sve do evropskih vrhova. Jedina je istina da su se samo nesportske, neljudske i nedobronamerne odluke isprečile na taj put, počevši od kraja 2012.

I nije nimalo čudno i bezrazložno pitati, a da li oni stoje protiv Duška Vujoševića? Oni koji su mu stali na put krajem 2012. i koji do danas, svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, resursima i institicuijama, žive i bore se da on prestane da bude prvi među jednakima, general na prvoj liniji fronta, da konačno padne u borbi za Kadinjaču i da ona zajedno sa njim posustane i prestane se opirati sigurnoj propasti?

Da li su to oni u koje Dule jedini godinama upire prstom, ne zbog sebe, zbog Partizana. I zbog čega je izgubio bezbednost, medijsku podršku, životni mir i stabilnost? I to ne zbog sebe, zbog Partizana.

Jedno je sigurno, nova sezona donosi novi Partizan. Partizan na nuli i Partizan koji su svi otpisali. Zar to nije bila skoro svaka sezona na kraju koje je Dule stajao podignute glave, sa širokim osmehom na licu, prstenom na ruci, medaljom oko vrata i peharom u rukama? Zar to nije ono što Dule najviše voli i za šta živi? Izazov, otpisivanje, probijanje granica nemogućeg.

Zbog svega toga, draga upravo Partizana i jedna od najvećih legendi, Saša Daniloviću, ostani to još uvek. I u ime svih navijača Partizana, ostavi Duleta da radi. Ti si imao grešaka, imao je i Dule, svi ste imali. Ali svi ste tu zbog Partizana, jer ga volite i uvek činite sve što mislite da je u njegovom najboljem interesu.

Niko ih ne može naterati da Partizanu pruže onoliko poštovanja koliko zaista zaslužuje. Ali ni Vas, da pomislite da će učiniti bilo šta za Partizan, ma šta obećali. Oni mrze Partizan, oni su doveli do ove situacije, zašto bi sada imali želju da tu situaciju poprave?

Zato, Partizanu ne trebaju sponzori, medijska podrška, budžet. Ostavite Partizanu Duška Vujoševića i to će biti dovoljno.

Ponovo će izgraditi i stvoriti sve ono što je oteto. Dok god je Duleta, ostaje Partizan, onaj pravi, izvorni. I ostaje… ne nada, uverenje i sigurnost da će Partizan ponovo biti klub koji pomera granice, ruši bedeme najvećih tvrđava i ispravlja i najveću nepravdu, pobeđuje i najveće zlo.

Duletov Partizan će uvek naći način da se vrati i Duletov Partizan će uvek ponovo biti šampion.

http://images2.kurir.rs/slika-900x608/partizan-igokea-foto-tanjug-1422137309-610732.jpg

#ZA DULETA!!!