BLOG: IZA, IZMEĐU I ISPRED PARTIZANA

“Ne okreći se sine” je dobro poznat naslov lektire za decu Arsena Diklića. Naslov koji u prvi mah nema nikakve veze sa Partizanom ali ukazuje da, iako je bilo čudnih, teških, tužnih ali najviše onih radosnih trenutaka prethodne godine u fudbalskom klubu Partizan, je najvažnije da se ne okrećemo, jer čeka nas autoput ka Nionu sa ograničenjem od 50km/h, nažalost mi u ovom trenutku jednostavno brže ne možemo. Došli smo u situaciju da se plašimo gruzijaca, maltežana, dakle, definitivno i dalje vozimo Golfa 2.

Oni “obični” navijači kao i svake godine u periodu prelaznog roka očekuju neke bolje dane, neke bolje odluke uprave kluba, zamišljaju da smo bolji nego što jesmo i u glavi klinci već na sredini terena tresu mušemu, a onda nas kao i prošle godine čike iz fotelje vrate u realnost.

“Lazović, Škuletić, Drinčić, nastavi niz” može bez problema da bude pitanje iz srpskog jezika na testu za prijemni upisa u srednu školu na koji bi svaki mali partizanovac tačno odgovorio… Živković, tako je, pogodili ste. Kad smo već kod prijemnog, nije teško ni matematički proračunati koliko to malo ide Partizanu za njegovo dete.. Pantića nećemo ni spominjati, tu nije samo Partizan kriv. Ali, navikli smo. Navikli da iako bez povoda za optimizam svake godine zračimo istim. Ne sumnjam da je tako i danas, ne sumnjam da je tako bilo i kada smo ostali bez Marka Nikolića, ne sumnjam da će tako biti dokle god da postoji Partizan a Partizan je besmrtan.

Šta možemo očekivati u narednoj sezoni? U jeku odlazaka i dolazaka definitivno možemo očekivati nov Partizan, nov jer će očigledno biti dosta promena. Štaviše, promene se ne očekuju samo na golmanskoj poziciji, poziciji desnog beka, jednog od štopera i centralnog veznog igrača ( Živković/Lukač, Vulićević/Bandalovski, Balažić i Babović/Ilić ) dok na svim ostalim pozicijama Partizan traži pr(a)va rešenja.

O igračima koji su do sada došli u naš klub je rano pričati, ono što je mnogo bitnije je da kod ovakvih promena dosta pažnje treba obratiti na osobine i karakteristike igrača koje treba upariti i za vrlo kratak period uigrati. Fudbal je timska igra, stalno ponavljaju kao pesmicu, i jeste, ali bih dodao da je fudbal timska igra koju svi igraju ali na kraju pobeđuje tim.

Upravo taj timski duh u mnogome zavisi od trenera. Nismo još u potpunosti uspeli da upoznamo Milinkovića i dosta navijača je bilo skeptično kada je on postavljen, ali kao što ćemo sačekati sa impresijama o novajlijama, pružićemo podršku i treneru. Rezultatima nas je obradovao, a pod njegovom palicom tim je jedino podbacio u finalu kupa. Priliku za revanš, Milinković i momci će imati u Superkupu koji se prvi put igra od ove godine.

Nismo u situaciji da sa velikom dozom optimizma mislimo o Ligi Šampiona, ali mi smo Partizan, mesto nam je među najboljima i tako mora razmišljati svaki naš fudbaler. Ako ne postaviš visoke ciljeve, nećeš ih ni ostvariti. Sviđa mi se kako razmišlja Božinov, “zašto se zadovoljavati malim stvarima” ali tek će nam se sviđati kada počne da rešeta mreže prvaka Malte, Luksemburga, Velsa…. Ok, dalje neću nabrajati, da ne bih do kraja dočarao koliko nam je liga slaba i koliko kola moramo proći da bi se domogli mušeme.

O protivnicima u drugom, nadam se i trećem, četvrtom kolu kvalifikacijama za Ligu Šampiona ćemo pričati kada dođe vreme, sada je bolje da se okrenemo našem dvorištu i razmislimo o tome šta nama nedostaje. Kao što smo rekli, na određenim pozicijama smo vrlo dobro popunjeni, tako da bi u obrdani, dovođenjem levog beka oformili sasvim solidu liniju koja bez problema može da funkcioniše besprekorno.

Zato ćemo se više okrenuti analizi sredine terena. Odlaskom Drinčića ostalo je upražnjeno mesto zadnjeg veznog igrača. Bilo je nekoliko imena u opticaju, ali trenutno ne postoji konkretno ime koje je pred ulaznim vratima, i mislim da nema potrebe za žurbom. Pozicija je jako bitna i treba pronaći pravo rešenje. Jasno je svima da nam je na toj poziciji potreban Grobar, neko ko gine za grb, neko sa osobinama Duljaja, voljom Raće Petrovića, drskosti Lole i htenjem Drinčića. Što se tiče ofanzivnijeg dela sredine terena, Brašanac, Jevtović, pa i Babović konkurišu za mesto centralnog veznog. Konkurencija koja može da bude zdrava i tu verovatno neće biti više promena, ali na boku da. Očekuje se odlazak Živkovića, a dolazak igrača koji će po svemu sudeći praviti razliku. Krasić, Markinjos, srbin, brazilac, grobar, karioka, kada podvučemo crtu, ko god da dođe biće veliko pojačanje. Drugi bok je rezervisan za Trujića, a mesto iza špica za bugarina Božinova kome će konkurenciju praviti Kapiten, kao i Babović i Ninković na koje Milinković može računati i kao opcije na boku.

Dolazimo do mesta koje je najdeficitarnije u Partizanu, mesto koje su do sada u prošlosti popunjavali miljenici navijača.Kojić i Šaponjić, tandem od kojih protivnike baš i ne boli glava. Nama treba igrač koji je jak u duelu, jak na lopti, jak u skoku. Klasičan profil igrača koji je potreban u formaciji 4-2-3-1 koju će po svemu sudeći forsirati Milinković. Dolaskom takvog igrača bićemo u potpunosti kompletna celina.

Kako do sada teče prelazni rok, za razliku od prethodnih godina sluti na bolje promene, da li su i prave vreme će pokazati.

Živeo Partizan !!