BLOG: I u dobru i u zlu, ja biću tu!

Aristokratski je boriti se za nešto što je unapred izgubljeno. Moto voljenog nam košarkaškog kluba ove sezone. 13 godina bilo je potrebno da se šampion skine sa trona, a svi smo videli na šta su sve bili spremni čelnici, igrači a pogotovo „navijači“ rivalskog nam kluba samo da bi došli do nekog trofeja. Ubeđivali su sebe da nisu FMP, već isti onaj klub koji je general Vujošević poslao u zamrzivač, da je isti onaj Nebojša Čović koga su do pre koju godinu vređali i više nego navijači Partizana legenda, da nisu sluge režima, ali to je njihova sramota…

Sezona u kojoj Partizan ne osvoji nijedan trofej je svakako neuspešna, ali ove godine stručni štab na čelu sa Duškom Vujoševićem i igrači koji su nosili naš dres uradili su sve što je bilo u njihovoj moći i pokazali mnogim drugim članovima JSD Partizan kako se gine za sveti dres. U ovim nenormalnim uslovima, gde protiv sebe imaš državu, sudije i klub čiji jedan igrač zarađuje koliko i prva petorka Partizana, nije moglo bolje.

Klub je ispao iz Evrokupa, već u grupnoj fazi, igrali smo bolje nego što je to tabela na kraju pokazala, izbubili u neizvesnim završnicama nekoliko utakmica, u polufinalu KRK ispali smo od FMP-a, kao i u polufinalu ABA lige i finalu KLS. Svako će reći da smo mogli bolje, ali ako se vratimo na početak sezone, slučaj Klobučar, blokadu računa koja je rezultirala da u prva dva kola ABA lige ne registrujemo igrače koje smo doveli, neobnavljanje ugovora sa Telekomom, opstrukcije sa svih nivoa, nagovaranje igrača da ne potpišu za nas meni je jasno da nismo mogli više i da je uopšte uspeh što smo završili sezonu i uspeli da promovišemo neke nove klince koji će nadam se vratiti Partizan tamo gde mu je mesto.

Bila je čast u svetom dresu gledati kako se Milan Mačvan baca za svaku loptu, kako kapiten Dragan Milosavljević grize na terenu, a tek se vratio iz jedne od najtežih povreda, gledati velikog Aleksandra Sašu Pavlovića, kako gine za sveti dres, Nikolu Milutinova, Milenka Tepića, Vanju, Edu, Mihu Andrića i ostale koji su se istakli fanatičnom borbom ove sezone. Nismo osvojili nijedan trofej ove godine, ali smo dobili Vanju Marinkovića koji predstavlja budućnost Partizana, Miha Andrić je pokazao da je šuter kakav se retko viđa, na nekim jako važnim utakmicama ABA lige postizao je poene koji su prelamali utakmice i pokazao da na njega može ozbiljno da se računa. Tu su još Miloš Glišić i Bojanić koji je nažalost doživeo tešku povredu u toku sezone, ali nadam se da će se vratiti još bolji.

Što se mene tiče iako nismo osvojili nijedan trofej, ova generacija je svakako jedna od najdražih. Šta su sve uspeli da preguraju i pri tome skupo prodali kožu, uopšte nemam dilemu da su oni moji heroji. Svakako da su košarkaši uz vaterpoliste najbolji pokazatelj ko je I šta je Partizan u svetu sporta.

Što se tiče odlazaka i dolazaka u klub, Milan Mačvan je najavio odlazak, kapiten Dragan Milosavljević kome je istekao ugovor ima ponude iz Turske i Španije, Milenku Tepiću i Saši Pavloviću su istekli ugovori, Edo Murić i Nikola Milutinov koji su pod ugovorom imaju ponude inostranih klubova koje bi u slučaju odlaska klubu donele obeštećenje koje bi sigurno značilo. Najveće pojačanje za Partizan je da nas sa klupe I naredne sezone predvodi Duško Vujošević. Ako neko zna da izvuče maksimum od igrača onda je to svakako on, a možda je vreme da se KK ugleda na VK. Nije ista situacija, jer u vaterpolu sebi možemo da priuštimo da ako treba I 10 igrača iz mlađih selekcija prebacimo u prvi tim, što u košarci nije moguće, ali moje mišljenje je da je dobitna kombinacija za naš Partizan formiranje jeftinog, mladog i perspektivnog sastava koji bi uz ostanak Aleksandra Saše Pavlovića vratio Partizan tamo gde mu je mesto. Iako nismo klub koji može da ponudi novac kao neki drugi klubovi u regionu i dalje smo prvi izbor za mlade i perspektivne igrače!

Nismo postali ovako veliki klub preko noći, pa neće moći ni da nas unište preko noći! Ne može se uništiti nešto što se gradilo 13 godina za godinu-dve, uspeli su da prekinu dominaciju u domaćem šampionatu, ali su uspeli i nešto čemu se nisu nadali. Pokazalo se po ko zna koji put da NISMO ISTI! Pokazalo se još jednom da je JSD Partizan jedna velika porodica i da kada je najteže, nas je najviše, hala je bila puna, humanitarne akcije koje je pokrenulo udruženje GROBARI ZA NAS dale su efekat i donele klubu određena sredstva, koja su u ovim teškim vremenima za KK možda ne toliko finansijski pomogla klubu, ali poslala sliku koliko je nama bitan Partizan, koliko mi volim Partizan, koliko ŽIVIMO ZA CRNO BELE BOJE!

Iskreno se nadam da će se te akcije nastaviti, jer zaista mislim da je uz Grupu JNA, Grobarski Trash Romantizan, udruženje Grobari za nas nešto najbolje što se desilo nama navijačima Partizana. Pokazali su mnogima kojima je to posao kako se pomaže Partizanu i hvala im od srca na tome!
UVEK UZ PARTIZAN! ŽIVEO PARTIZAN I MAJKA SRBIJA